Ambijenti Br. 38 (mart 2009)

Ova vila u Los Anđelesu delo je slavnog američkog arhitekte Vejna MekAlistera, koji je radio i stvarao u zlatno doba Holivuda, tokom 50-ih i 60-ih godina dvadesetog veka. Pola veka kasnije, novi vlasnik upošljava arhitektu Rona Radzinera i dizajnera Vensa Burka da vremešnoj lepotici vrate stari sjaj.

Njujork je po užurbanosti i energiji centar Amerike, a Menhetn po svemu centar Njujorka. Ipak, poput neme tišine u oku tajfuna, u srcu užurbanosti zahuktalog Njujorka, na samo korak od raskošne Park Avenije nalazi se oaza koji zrači mirnoćom, jednostavnošću i elegancijom minimalističkog dizajna.

Izabrati pravi kancelarijski nameštaj je zaista važno za postizanje maksimalne efikasnosti na radnom mestu. Bitno je izabrati elemente koji se mogu menjati i unapređivati i u vremenu, i u prostoru. Sve je to imao u vidu Muzej arhitekture i dizajna čikaškog Ateneuma kada je, početkom ove godine, kompaniji Manerba za kolekciju Revo dodelio nagradu „Good design”.

Većina dizajniranih salona nameštaja može se opisati na dva načina – postoje sterilni, muzejski ambijenti u kojima se posetilac gotovo plaši da dodirne eksponate, ali i oni „topliji” prostori koji asociraju na kućnu atmosferu. Varijacije na ove dve teme su toliko iscrpljene, da je sveža ideja kreiranja prijatnog, a ekscentričnog salonskog ambijenta danas postala dragoceni raritet. Međutim, dizajnerski studio Tjep (čiji su osnivači Frank Tjepkema i Janneke Hooymans) imao je upravo takvu ideju. VilaSofa, novi brend u svetu nameštaja, angažovala je ovaj kreativni tim da osmisli enterijer prodavnice u Amsterdamu tako da oslikava suštinu kompanije koja nudi robu za široku publiku, po cenama srednjeg ranga i uz garanciju isporuke od 48 sati za sve izložene modele.

Kuća Minami Hara je najnovije ostvarenje arhitekte Đorđa Dašića. Locirana je na vrhu brdovitog regiona Karuizave, udaljenog 150 kilometara od Tokija. Šumovit brdski ambijent obezbeđuje izuzetno prijatna, prohladna leta sa obiljem kiše, kao i hladne zime sa malo snega. Priroda, svetlost i njihova simbolička značenja predstavljaju osnovu filozofije prostora kuće. Spavaće sobe i kupatilo su takve orijentacije da se kupaju u jutarnjoj svetlosti izlazećeg sunca, koje se potom seli u dnevnu sobu prebivajući celodnevno u njoj, sve do večeri. Postizanje optimuma pozicioniranjem objekta i njegovih odaja karakteriše i aspekt vizura – izabrane su one najatraktivnije i vešto povezane sa enterijerom, čineći njegov logičan vizuelni nastavak.

U proteklih deset godina braća Burulek (Bouroullec) su izvršili ogroman uticaj na svet dizajna. Njihova umetnička religija svakako je ona koju je propovedao i čuveni Hundertwasser - ekscentrični borac za drveće u stanu, za pravo svakog prozora na sopstveni život i za krivu liniju naspram prave. Različite ličnosti Ronana i Ervana Buruleka sjedinjene su u težnji ka perfekcionizmu. To je idealni koktel za realizaciju projekata koji doprinose buđenju najsunčanijeg u nama.

Kada je Hiromiči Kono (Hiromichi Konno) započeo dizajniranje nove stolice za renomiranu kuću Fritz Hansen nije želeo ništa manje nego, da po njegovim sopstvenim rečima, „kreira savršenu stolicu, divnu stolicu koja će da stimuliše i budi osećanja kod ljudi”.

Imajući u vidu jedinstveni vid ekonomske ekspanzije i prosperiteta koji u poslednjih deset godina mutira gradsko tkivo Moskve, sasvim je lako razumeti veliku potražnju za višim nivoom ekskluziviteta i otmenošću javnih i uslužnih prostora. Jedan od odgovora na ove potrebe daje i visokosofisticirani wellness/spa Else–club.

Tradicionalna japanska arhitektura je, u skladu sa svojim religijskim, filozofskim i socijalno-kulturnim nasleđem, gradnji kuće prišla otvorenog uma i zaista krenuvši od onog zbog koga se kuća pravi - vlasnika i stanara. Jednostavnost, vedrina, skromnost, sloboda, prilagodljivost, koegzistencija i holistički, organički pristup odlučujući su faktori u kreiranju japanskog tradicionalnog doma. Koliko je to daleko od mahnitog prebrojavanja kvadratnih metara i „uklapanja” u prostore lišene veze sa čovekovom suštinom! Može se reći da zapadna civilizacija kreće od placa i zgrade kojima se čovek mora prilagođavati, dok Japan, svojom drevnom mudrošću, kreće od čoveka kome gradi dom po njegovoj meri. I doslovno.

Poslednjih godina, igra je u modi. Igra koja inspiriše druge umetnosti, superiorna u tehničkom smislu, interesantna u različitosti i preplitanju modernih koreografskih rukopisa.

Njena fragilnost oduvek je nosila dozu misterije, jer su igrači ograničeni vekom trajanja svog instrumenta. To je poseban esnaf, koji svoje znanje i umeće nosi sa sobom. Bez pomagala, samo telo je zaduženo da proizvede i zvuk i muziku. Zaista, ni jedna druga umetnost nije toliko surovo osuđena na trenutak. Pokret nastaje i nestaje u istom momentu. Sve što se odigra, plod je uporne i mukotrpne vežbe, ali se nikada ne može ponoviti na isti način. Igra živi na sceni, na ekranu nikada nije ubedljiva, a tek vrhunskom fotografijom može da pokuša da se odbrani od svoje prolaznosti.