Ambijenti Br. 29 (mart 2008)

Velikan modernizma, majstor krivina i arhitekture skulpturalnog karaktera, slobodarskog duha i erotične emocije, arhitekta brazilskog porekla, Oskar Nimajer (Oskar Niemayer) decembra prošle godine je napunio 100 godina. Većina kritičara i istoričara arhitekture je, odmah nakon proslave njegovog rođendana, počela da sabira životni opus i prezentuje njegov dosadašnji rad. A, "starac" im, eto, nije to dozvolio. Skromnom pojavom, bez imalo pretencioznosti, naglasio je da nije akcenat na njemu niti na njegovoj arhitekturi i da to nije posebno značajno u poređenju sa suštinom, idejom, namerom i emocijom. Na proslavu u zgradi Kopan, koju je sam projektovao, tromo se dovukao sa cigarom u ustima, uz pomoć njegove druge žene Vere, koju je oženio pre dve godine.

Na upravo završenom urbanističko-arhitektonskom konkursu sa temom revitalizacije dela centralne zone južnokorejske metropole Dedžon, naš tim u sastavu Ana Graovac d.i.a, Dejan Jokić d.i.a. i Marko Tomić d.i.a, dobio je nagradu - počasno priznanje. Projekat je rađen u okviru studija "Linije" iz Beograda. Tema konkursa bila je potpuna revitalizacija najstarijeg, danas potpuno devastiranog jezgra grada Dedžona, interno nazvanog DJURe, spontano nastalog u okruženju glavne gradske železničke stanice. Obuhvat konkursa bio je oko 90 ha. Pored predloga arhitektonsko-urbanističkog rešenja i arhitektonskog oblikovanja pojedinih celina, od učesnika konkursa se tražila i filozofija razvoja, tj. koncept sistema razvojnih strategija za konkursom obuhvaćeno područje.

Na zemljištu na crnogorskoj obali, u ovom trenutku dragocenom kao zlato, prostire se neobična kuća čija je vrednost gotovo neprocenjiva. Kuća, gotovo uklesana u stenu, pravi je vidikovac sa koga se pruža pogled na čitavo Pržno, ali i prema jadranskom horizontu. Arhitekta Dejan Babović je uspeo da rekonstruiše kuću ne samo enterijerski, već i funkcionalno. Naime, 230 m2 korisne površine raspoređeno je na tri nivoa, a intervencijama na već postojećim stepenicama Babović je uspeo da kuću integriše u kompaktnu celinu, zadržavajući pritom serpentinski izgled objekta. Terasasta struktura kuće objedinjena je stepeništem, koje kao kičma objedinjuje sve nivoe.

Kada bi postojali revizori u oblasti arhitekture i dizajna enterijera, u njihovom bi izveštaju stajalo pozitivno za novi beogradski prostor kompanije PricewaterhouseCoopers. Arhitektonski biro Arhipro zaslužan je za ideju i izvedbu ovog poslovnog prostora, a autori enterijera su arhitekti đorđe Nedeljković i Milan Grbić. Naši arhitekti su uspeli da odgovore na izazov osmišljavanja prostora internacionalne firme s već formiranim vizuelnim identitetom a da istovremeno stvore jedinstven i savremen prostor.

Uznemirujuće forme, lucidne i naizgled besmislene konstrukcije, postale su primarni elementi oblikovanja savremenih arhitektonskih tvorevina. Kretanju u tom pravcu značajno je doprineo i tehnološki razvoj novih vrsta materijala, kao i ekspanzija različitih varijeteta forme dekonstruktivizma kao jednog od vodećih pravaca u arhitekturi poslednje dve decenije. Trenutno se, kao jedan od najatraktivnijih primera arhitekture ekspresivnog dekonstruktivizma posebno ističe projekat proširenj? postojećeg i izgradnja novog krila Tejt muzeja (TM) u Londonu prema projektu švajcarskog tima Žaka Hercoga i Pjera de Merona (Jacques Herzog & Pierre de Meuron).

Danijel Libeskind (Daniel Libeskind), arhitekta izuzetnog dometa, veći deo svoje karijere proveo je kao teoretičar i predavač. Umetnik, mislilac, entuzijasta, Libeskind je osoba prefinjenog ukusa i eksplozivnog izraza. Nova zgrada Muzeja umetnosti u Denveru predstavlja onu vrstu savremenog izraza čiji će karakter i forma privući široku publiku u muzejski kompleks. Ovaj projekat nije zamišljen kao nezavisna struktura, već kao skup javnih prostora povezanih i artikulisanih u jedinstvenu celinu.

Zgrada Novog muzeja savremene umetnosti nalazi se na raskršću ulica Boveri i Prins na Lover Ist Sajdu. Za razliku od susednih objekata koji su visoki tek nekoliko spratova, Muzej je avangrdna arhitektonska struktura na osam nivoa, ukupne visine od oko 60 metara. Na prilazu ovom delu Menhetna, zgrada Muzeja svakako predstavlja vizuelni reper i svojevrsno urbano iznenađenje. Ipak, pravi doživljaj nastaje tek kada celokupna silueta objekta postane vidljiva. Umesto pravilnog i "stabilnog" geometrijskog oblika, Novi muzej je uska vertikalna struktura koju čini niz metalnih kutija "nasumice" postavljenih jedna na drugu.

Ledeni tj. Ice Hotel privremeni je hotel u potpunosti napravljen od snega i skulpturalno obrađenih ledenih blokova. Smešten je na 200 km od arktičkog kruga u Švedskoj i okružen divljom, netaknutom prirodom. Kada je prvi put sagrađen bio je jedinstven u svetu. Vremenom je postao svetska turistička atrakcija otvorena za posete od sredine decembra do sredine aprila, namenjen svima koji žele da uživaju u neobičnim ledenim sobama i pejzažu prekrivenom debelim snežnim pokrivačem. Od početne ideje, Ledeni hotel je doživeo pravi bum. Prošireni su njegovi kapaciteti i dograđene kapela za venčanja, ledena umetnička galerija, ledeni bioskop i "Absolut" - ledeni bar.

Zašto čuvajući mit o Kosovu imamo potrebu da uništimo prostor koji posedujemo? Zašto patnja za spomenicima kulture i crkvama na Kosovu pruža alibi da se unište kuće i spomenici u Beogradu? Bez granica nema prostora. Fizički, prostor je energetsko polje spakovano u formu. Bavljenje formom utiče na kvalitet energije. Bavljenje funkcijom menja mentalnu mapu. Projektovanje i dizajniranje fizičkog prostora zapravo je bavljenje ljudima i njihovim potrebama. Takođe i igranje Boga na malom poligonu. Moć iz senke. Upravljanje tuđim osećanjima i raspoloženjima.

Sliku nije teško zamisliti ni bez genijalne serije o Simpsonovima. Scena izgleda otprilike ovako: Okruženje čine školska zgrada i školsko dvorište. U uglu sa ortacima stoji Džimbo. Džimbo je namrgođen. Džimbo je protiv svega i Džimbu ne sme apsolutno ništa da se kaže ili pokaže, jer su za Džimba svaka rečenica i simbol jednaki napadu na njegovu ličnost. Džimbo je, međutim, za sebe kreirao jedan simbol - on nosi majcu sa glavom kostura.

Plakat Slobodana Jovanovića Cobe posvećen pedesetogodišnjici helvetike. Jovana Tokić je autor strane za septembar mesec u kalendaru I love Helvetica. Muški i ženski pristup, svaki se na svoj način poigrava s helvetikinim intimnim nadimkom Hel.

BDW 08 ponovo dovodi Konstantina Grčića. Ovoga puta predstaviće nam novi projekat na kome je sarađivao sa Basfom i kompanijom Plank. Kompanija Basf predložila je ovu saradnju kako bi promovisala svoj novi materijal iz porodica naprednih plastika. Ova nova stolica premijerno će biti prikazana na Milanskom sajmu, a nedugo zatim i na Belgrade Design Week-u. Zahvaljujući Maji Vidaković u prilici smo da vam pokažemo deo Grčićevog načina rada, tako da naši dizajneri i ljudi iz industrije nameštaja mogu da vide koliko je truda i motivacije utkano u proces nastanka jedne stolice. Fascinantano studiozan, Grčić koristi tehnologiju kao alatku, a ne kao oblikovni interface. Ali, mnogo više o tome u sledećem broju...

Superstar dizajna, fudbaler, jedan od najfrajera na listi B92. Važi za ambicioznog, samouverenog egocentrika. U stvari pametan, duhovit i fin. Vrlo brzo smo se prepoznali. Sat vremena razgovora o svemu i svačemu pretočeno je u 14 strana intervjua koje su teškom mukom svedene na ovo što sada čitate. Slavimir Stojanović.

Nedelja dizajna u prestonici Švedske najznačajniji je događaj iz oblasti dizajna u severnoj Evropi. Od 6. do 10. februara Stokholm je u znaku dizajna, što se oseća i vidi na svakom koraku. Program je toliko bogat da ni najzagriženiji ljubitelji dizajna ne uspevaju da proprate sva uzbudljiva dešavanja. Centralni događaji su sigurno Stockholm Furniture Fair i Nordic Light Fair, dva sajma koji se već desetak godina održavaju istovremeno i savršeno prepliću. Pored sajmova, tokom ova četiri dana organizuje se i pedesetak posebnih dešavanja na temu dizajna po raznim muzejima, galerijama, showroom-ovima, umetničkim školama, restoranima i hotelima širom Stokholma.

Koncertom pod nazivom "Jezik ljubavi" u zagrebačkoj Tvornici kulture obeležen je ovogodišnji Dan zaljubljenih. Arsen Dedić, Gabi Novak i njihov sin Matija su dvoipočasovnim izvođenjem oduševili sve prisutne, dajući nam nadu u ljubav. Vrlo jednostavno uređen ambijent sa svećnjacima i prigušenim svetlom delovao je intimno, kako su mogli priželjkivati samo oni najemotivniji. "Dobra večer, dragi naši kupci. Dobar vam Dan zaljubljenih i dan trgovaca", rekao je Arsen odmah nakon uvodne pesme Nisam ti dospio reći, pokazujući na prelep buket svetovalentinskih ruža spakovan u korpu, napravljen još prošle godine, kako on kaže aludirajući na predusretljivost trgovaca.

Stefan Arsenijević, reditelj koji svojim talentom i jednostavnošću konstatno skreće pažnju javnosti, usudio se da kaže da nikako ne bi valjalo kad bi mu bilo bolje u životu. Još kada je za svoj kratki film "Atorzija" dobio Zlatnog lava u Berlinu, bio kandidovan za Oskara i na crveni tepih došao u staroj "bubi", on neprekidno iznenađuje, ali pozitivno. Zaista je jedan od retkih koji rade na sebi, pa i napreduju. Rođen je pre ravno trideset godina, u Beogradu. Riba u horoskopu. Studirao je filozofiju i bavio se novinarstvom, sve dok nije shvatio šta ga zaista u životu ispunjava. Tada je upisao filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti, gde je i diplomirao, pa se neko vreme bavio pedagogijom, kao asistent pripravnik. Jedan je od osnivača filmske produkcijske kuće "Umetnost i kokice" (Art & Popcorn).

"Revolucijom protiv tehnologije" bila je osnovna ideja čoveka koji je izabrao drastičan način da se ne složi sa svetom koji ga okružuje. U pitanju je Teodor Kacinski, poznatiji kao Unabomber. Potraga za Teodorom Kacinskim (Teodor Kaczynsky), čovekom koji je 18 godina uterivao strah u kosti američkim građanima postavljajući ručno pravljene bombe po univerzitetima i aviokompanijama, završena je 1996. godine, kada ga je FBI konačno priveo pravdi. Njegova poslednja žrtva stradala je 1995. godine. Tada je Kacinski zahtevao od medija da objave njegov manifest koji je nazvao "Industrijsko društvo i njegova budućnost", kojim je želeo da objasni svoje ciljeve, a zauzvrat je obećao da će prestati sa bombaškim napadima.

Jet leg - prva i poslednja stvar s kojom se čovek suočava na dalekim putovanjima, posebno ubitačna kad se putuje na Istok (niko ne zna zašto - bar tako piše na Vikipediji). Zbog toga sam veći deo boravka na Baliju proveo u izmaglici, nedovoljno fokusiran, blurovan kao Vudi Alen u filmu Deconstructing Harry, a osećao sam se kao Džoni Dep (Johnny Depp) u Džarmušovom (Jim Jarmush) filmu Dead man.