Ambijenti Br. 6 (decembar 2005 / januar 2006)

"Znati kako uraditi stvari, ali ne samo glavom," kaže Pjano, "već i rukama – možda izgleda kao programski i ideološki cilj. Ali nije. To je način da se očuva kreativna sloboda. Ako materijal, građevinsku tehniku, ili neki arhitektonski element nameravate da koristite na neuobičajen način, uvek postoji trenutak kada začujete sebe kako govorite: "To ne može da se uradi", jednostavno zato što to niko nikada ranije nije pokušao. Ali ako ste zaista isprobali, onda možete da nastavite dalje – i tako osvajate stepen nezavisnosti u projektovanju koji drugačije ne biste imali."

Moskva je vremešna gospođa. Za jedan grad-damu, to je stvar pedigrea a ne uvrede. Naime, prva naselja na teritoriji Moskve beleže se još iz vremena kamenog doba. U 12. veku, Moskva je bila manji grad pod vlašću Vladimirsko–Suzdaljske kneževine, u 14. veku već je postala prestonica kneževine, a u 15. prestonica cele ujedinjene Rusije i sedište Ruske pravoslavne crkve. Izvesno vreme, "u zrelim godinama", izgubila je primat i laskavi status glavnog grada, i 1712. predala ga Sankt Peterburgu...

Stvaralaštvo koje neprekinuto traje gotovo polovinu veka, i do danas je obeleženo enormnom kreativnom energijom i predanošću, karakteriše arhitektu Stojana Maksimovića. Među srpskim arhitektima koji su se na sceni pojavili i delovali u drugoj polovini 20. veka, Maksimović je u samom vrhu, jedan od "klasika srpske arhitekture"…

Majer, arhitekta bogatog iskustva u projektovanju muzeja širom sveta, susreo se kako s problemom rešavanja funkcije tako i s činjenicom da će muzej predstavljati prvo savremeno delo arhitekture u samom srcu Rima, još od perioda Musolinija. Italijanska javnost je bila zaintrigirana Majerovom idejom...

"Mnogi elementi biće realizovani po prvi put na ovim prostorima, objekat će pružiti niz novina, kako u vizuelnom, tako i u tehničko-tehnološkom smislu. Projektom je predviđena transparentna opna koju čine posebni termoizolacioni paneli, pričvršćeni primenom novog sistema kačenja fasade. Formiranjem dvostruke školjke naglašena je sekundarna plastika dvojake funkcije: zaštita od pregrevanja i naglašena arhitektoničnost odmerenih proporcija. Celovitost nasleđenog volumena betonskog tela objekta razbijena je na vizuelne fragmente, pri čemu se partije fasadnog platna dopunjuju i međusobno obogaćuju likovni izraz..."

Ova talentovana mlada braća žive u studiju – staroj radionici koja predstavlja nešto između kuće i skladišta izgubljenog u jednoj anonimnoj ulici u severnom predgrađu Pariza. Na neupadljivim vratima nema nikakvog znaka koji bi nagovestio šta se unutra zbiva – ovo je istinska radionica, bez ikakvih pretenzija ili glamura. Zajedničkim snagama, dvojica "francuskih fantasta" stvaraju ultrasavremene, deskriptivno jednostavne komade, koji uvek imaju duhovit, konceptualni obrt...

"Kako bih rekao… moje interesovanje za trodimenzionalne oblike u prostoru počelo je veoma rano. Kao klinac provodio sam sate praveći različite oblike, najpre u plastelinu, a zatim u glini. Kasnije sam se bacio na crtanje i nekako je prirodno došlo da upišem srednju Arhitektonsku školu, a zatim, logično, i Akademiju… Šta da vam kažem …čitavog života sam se bavio trodimenzionalnim oblicima i dizajnom…"

Upravo je prirodno okruženje postojećeg hotela "Bjelasica" predstavljalo prvu smernicu za stil u kojem će se izvršiti rekonstrukcija ovog objekta. Lepota netaknute prirode planine Bjelasice privlači brojne turiste i stoga su za njihov potpuni užitak investitor i projektant izabrali enterijer od prirodnih materijala – drveta i kamena, u kombinaciji s velikim staklenim površinama.

U već dobro poznati ambijent planinske oaze Kopaonik uspešno se uklopila i kafe-poslastičarnica "Buongiorno". Projektni biro preduzeća "Interdil Invest", a po ideji diplomiranog inženjera arhitekture Miodraga Živkovića, uspeo je da koncepciju već izvedenih poslastičarnica iste firme prenese u postojeći prostor u okviru hotelskog kompleksa "Konaci – Sunčani vrhovi"…

Šta je zajedničko svim uspešno dizajniranim dnevnim sobama, bez obzira u kom su dekorativnom stilu uređene? Naravno, odlikuju se dizajnom koji s funkcionalne strane olakšava obavljanje svih planiranih aktivnosti, a u isto vreme predstavlja pravu estetsku poslasticu. Budući da u ovoj prostoriji borave svi članovi porodice, a takođe i njihovi gosti, njeno oblikovanje pravi je izazov, te zahteva mnogo planiranja i kreativnosti. Naročito ako pri tom želite da vizuelno korigujete i njene dimenzije...

Stanovi pod krovom bili su najjeftiniji vid stanovanja u drugoj polovini prošlog veka. Čak i čuvena potkrovlja Pariza bila su nastanjena siromašnim studentima, piscima, slikarima, umetnicima, boemima. Danas, moderno opremljena i najrazličitije dizajnirana, potkrovlja su trend gradskog života.
Ako ste maštali da živite u potkrovlju, spremite se za činjenice koje će vas možda naterati da ispunite svoje snove...

"Kao naslednik nordijskih slikara i pripovedač strahova i čuda u isto vreme, Velimanović je tvorac prizora koji pozivaju na putovanje u nepoznato stanište noćnih mora. Ili su to, možda, samo maskirani snovi? Ovom dvosmislicom Velimanović slika jedan svet nakaza, ali nas pri tom ne plaši; on čini kao da nam pred očima prolaze slike svakodnevice, slike na koje smo navikli i koje smo spremni da prihvatimo, jer čine deo našeg života. Daje nam jednu stvarnost i nudi svet u kome trijumfuje estetika nad rđavim i bednim. I sve je to predstavljeno umotano u čistu i rafiniranu slikarsku tehniku, koju jedan autodidakt samo...
   

Današnje mogućnosti programa za 3D modelovanje i vizuelizaciju dovele su do toga da klasične makete skoro potpuno odu u zaborav. Uz dovoljno vremena i truda, model urađen na računaru teško se može razlikovati od istinske fotografije, a često je i čistiji i savršeniji od nje...

Fascinantna je mogućnost transformacije ambijenta same vile u raznim periodima, od stambene gospodske kuće krajem 19. veka, preko administrativnog prostora III Rajha, medicinske ustanove u vreme komunizma, skvota tokom devedesetih do "MUZEJA DESTRUKCIJE" kao galerijskog i scenskog prostora danas...

Poklone pažljivo upakujte, jer oni su dodatna dekoracija prostora pre nego što se otvore. Ima nečeg zaista toplog i simpatičnog u tradiciji ispisivanja imena na ceduljicama i iznenađenju prijatelja ili drage osobe kada ispod jelke traži svoj poklon, pogotovo ako ste to uradili s mnogo ljubavi i stila...

Počev od 4000. godina pre nove ere pa do danas, ceo svet uživa u najveselijem prazniku u godini. Ako izuzmemo neslaganja kad Novu godinu treba proslavljati – tu kalendari variraju od kraja decembra pa do sredine marta – narodi sa svih kontinenata, najrazličitijih kulturnih i civilizacijskih obrazaca ponašanja i poimanja sveta, složni su u jednom uverenju: dolazak novog leta treba pošteno proslaviti...

Ove godine treba spremni da dočekate Deda-Mraza. Ako dođe do toga da neko već želi da vam na lepe oči ispuni neku želju, treba da znate šta hoćete. Većina ljudi misli da bi znala šta da traži u susretu s Đedom-Mrazom, ali verujete da nije tako. Zato je dobro napraviti listu želja – što materijalnih, što duhovnih. I da znate da se one materijalne ipak lakše ostvaruju, čak i u zemljama u tranziciji...