Ambijenti Br. 8 (mart 2006)

Neslućen i jedinstven u svm radu, Antonio Gaudi bio je arhitekta koji je svoju genijalnost ispoljavao kroz neobične arhitektonske oblike. Poput vajara stvarao je svoja dela uz pomoć neobičnih konstrukcionih izuma, maštovite upotrebe materijala, sa puno veštine i umešnosti u savladavanju prostora, svetlosti i boje. Svoju struku je video kao apostolsku misiju koja će pomoći da se izgaradi jedno savršeno društvo...

Godine 1957, Žuselino Kubiček, tadašnji predsednik Brazila, počinje s realizacijom velike ideje koju je želeo da sprovede za vreme svog mandata. Njegov san je bio da stvori novu modernu prestonicu u srcu prašume. Objavljen je konkurs za prestonicu s 500.000 stanovnika koji je privukao veliki broj arhitekata i urbanista. Pristiže 26 radova, a za najbolji biva izabran projekat Lusia Koste, koji se izdvojio svojom jednostavnošću i monumentalnošću..

Jedan od vodećih beogradskih graditelja, arhitekta Stevan Mićić (1951), još na početku svoje karijere (sredinom sedamdesetih godina) ostao je trajno upamćen po zavidnim uspesima na javnim konkursima. Kao predstavnik treće generacije graditelja u svojoj porodici, Mićić je obrazovan na beogradskoj školi arhitekture u prvoj polovini osme decenije 20. veka...

Aprila 1997. godine raspisan je konkurs za rekonstrukciju gradske pijace. Izabran je projekat studija Enrika Miraljesa (Enric Miralles) i Benedet Taljabu (BenedettTagliabu), koji su želeli da povrate gradu boju i vitalnost drevnih trgova. Glavni motiv ovog arhitektonskog projekta predstavlja krovni pokrivač koji je sastavljen od poznatih gaudijevskih mozaika. Sačinjen je od 200.000 heksagona od keramike, širine 15 cm, sa željom da reprodukuje boje voća i povrća koji se nalaze na samoj pijaci...

"Tako smo krenuli. Za početak, trebalo je pronaći dovoljno velik brod i otkupiti ga. Preko poznanika smo našli neke manje brodove koji krstare na liniji Dunav–Rajna–Majna, ali se nama nisu svideli jer na njima ne bi mogla stati koncertna hala. Tada smo saznali za jedan veliki brod u Ukrajini, čiji su vlasnici bankrotirali jer nisu mogli da plove kroz Jugoslaviju zbog mostova porušenih za vreme bombardovanja..."

Pripreme za letnju Olimpijadu, koja treba da se održi 2008. godine u Pekingu, već sad izazivaju brojne komentare svetske javnosti. Kina je očigledno rešila da zadivi ostatak sveta smelim urbanističkim planom svog glavnog grada, u čiji razvoj su se uključili neki od najpoznatijih dizajnerskih i arhitektonskih ateljea na svetu. Cilj: upisati svoje ime zlatnim slovima u istoriju dizajna stvaranjem najmodernijih simbola arhitekture na svetu...

Rekonstruisani objekat nekadašnje robne kuće "Bazar" svečano je otvoren 1. februara, čime je grad dobio ne samo bogatiju ponudu, već i jedan savremen, moderan pristup estetici ekskluzivnih trgovinskih objekata. S autorom projekta arhitektom Ksenijom Bulatović razgovarali smo o konceptu s kojim se pristupilo izradi projekta i zahtevima, kako funkcionalnim, tako i estetskim, koje je trebalo zadovoljiti...

Ambasada Italije u Beogradu, Italijanski institut za kulturu i grad Beograd  inicirali su raspisivanje virtuelnog konkursa "Nove kapije Beograda", 2005. godine. Organizatori konkursa su Udruženja arhitekata Beograda i Rima, uz stručni nadzor Arhitektonskog fakulteta Beogradskog univerziteta, Arhitektonskog fakulteta univerziteta "Roma Tre" i Arhitektonskog fakulteta "Aldo Rosi" iz Ćezene.
Konkursni lokalitet obuhvata bombardovana zdanja arhitekata Antića, Leka i Tomorija, u ulici Kneza Miloša.

Uz pripadnike posleratne "zlatne generacije" dizajnera  Franka, Nurmisnemija i Sarpaneva, ovaj daroviti umetnik zaslužan je za uzdizanje finskog dizajna u svetski vrh 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, gde se održao do današnjih dana. Virkala je radio u različitim materijalima, ali je svaki od njih veoma dobro poznavao i poštovao pa se u oblikovanju predmeta i skulptura i nadahnjivao njihovim strukturama i jednostavnom elegancijom...

"Trudim se da izgradim svoj stil... nešto što je prepoznatljivo. U tome pokušavam da objedinim neke svoje, ili bolje reći naše karakteristike i specifičnosti sa onim što sam naučio u Italiji, i na taj način da izgradim prepoznatljiv potpis..."

Veliki prostor – veliki izazov, pravilo je koje obično važi u projektovanju stambenih enterijera. Enterijer koji potpisuje arhitekta Aleksandar Miljuš dokaz je da i prostor od svega 32 m² može biti podjednako provokativan i zahtevan zadatak. On se nije bavio utopističkom idejom kako da od malog napravi veće, već je želeo (i uspeo) da prostor učini funkcionalnim i podredi ga potrebama budućeg korisnika...

Organizacija spavaće sobe u velikoj meri zavisi od položaja kreveta u odnosu na zidove prostorije, kao i od navika i afiniteta njenih korisnika. Osećaj sigurnosti i mir onoga ko leži u krevetu osnovni su zahtevi koje treba ispoštovati pri rešavanju pitanja funkcionisanja spavaće sobe...

Danas je kućna tehnologija bolja i raznovrsnija nego ikada. Za zaljubljenike, to mogu čak biti i inteligentne igračke, koje će oni vremenom izgustirati i zameniti novima, boljima, savremenijima. Ono što pored uobičajene funkcionalnosti kućnih aparata fascinira, to je njihov uglavnom ultramoderan dizajn...

Q CONCEPT predstavlja porodični tim kreativnih ljudi, gde svako u okviru svoje stručnosti i inspiracije ima punu slobodu pri realizaciji. Njihova pokretačka snaga su sveže ideje, smelost u eksperimentisanju s materijalima i osećaj za nove trendove. Saradnjom s istaknutim dizajnerima i arhitektima stvorili su mnoge enterijerske elemente koji se svojim zanimljivim izgledom i primenjenim rešenjima izdvajaju na našem tržištu...

Nadežda Milenković, samohrana majka srpskog advertajzinga i autorka bestselera "Kako da najlakše upropastite sopstveno dete", priznaje da niko ne može toliko ideja da joj pokrade koliko ona može da ih smisli. Skoro svaka kampanja kojoj se posveti osvoji bar jednu nagradu. Ako niste znali, ona je kriva što se "Bakin kolač" prodavao kao lud. Radila je na anti AIDS kampanjama "Strangers in the night" i "Oh, God I’m coming". Smislila "izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole"...

Blokovi su jedna od neizostavnih stvari u arhitektonskim crtežima. To su gotovi elementi koje je dovoljno samo ubaciti u crtež na kome se trenutno radi, bez potrebe da se oni iznova crtaju ili uvoze metodom Copy/Paste. U našem poslu blokovi su najčešće elementi nameštaja, vrata i prozori, ljudske konture i sličan dekor, kao i razni simboli – visinske kote, oznake i slično...

Tokom decembra 2005. godine, na Odseku za preradu drveta Šumarskog fakulteta u Beogradu, u okviru vannastavnih aktivnosti, održana je dvodnevna radionica za drvo WOOD STUDIO, na temu "Hoklica".
Studenti su najpre odslušali predavanje na temu industrijskog dizajna gostujućeg predavača mr Vesne Pejović, nakon čega je 15 najboljih studenata 3. i 4. godine ovog odseka, zajedno s još jednim studentom-gostom s Akademije likovnih umetnosti, učestvovalo u aktivnostima radionice...

Diarmuid Gavin je poznati irski pejzažni arhitekta i dizajner urbanog prostora. Njegove prve ideje o oblikovanju prostora i strast prema prirodi i okruženju nastali su u avanturističkom "Haklberi Fin" detinjstvu i izmorenosti od trčanja po zelenim pejzažima okoline Dablina. Intrigiran prirodom, s jasnom idejom o nečemu drugačijem, oduvek je znao da želi da pravi bašte...

Naše društvo je prema Osmom martu menjalo stav: od sveopšteg samoupravnog ludila, tokom koga bi žene dobile vazu ili neku drugu dranguliju, do nedavno ustanovljenog poricanja ovog praznika i to uglavnom od strane samih žena. Naime, neke od nas nisu htele da pristanu na takav new deal – jedan dan godišnje ste kraljice, a ostalih 355 dana ste pomoćno osoblje. Takva odluka je legitimna...

Poslednjih godina muškarci se toliko ustežu da ženama čestitaju Dan žena da su najodvažniji među njima zapravo oni koji kažu: "Ako slavite ovaj dan, ja vam ga čestitam." Pa kakva je, molim vas, to čestitka? Ako slavite rođendan, ja vam želim sve najbolje, a ako ne slavite, onda ništa...