Ambijenti Br. 10 (maj 2006)

Postoje gradovi koji se nameću svojom karakterom. Nije uvek presudan izgled određenog grada, već značenja i tumačenja kojima se on odlikuje. Jer, Milano ne "obara" na prvi pogled...

Uloga pojedinaca, kreativnih arihekata, čini se primarnom u definisanju budućnosti i izgrađene sredine. Ekstremno subjektivne i prostorno specifične kreacije Cvija Hekera mogle bi se smestiti negde između arhitekture i čiste umetnosti...

Angažovanje arhitekte Zabukovca u beogradskoj sredini odnosi se prevashodno na poslovne i stambene objekte, ali su prisutne i druge arhitektonske teme. Vrlo interesantan, gotovo ekspresionistički projekat za poslovni objekat "Meteor" u Novom Beogradu potvrđuje autorovo interesovanje za slobodnu, dinamičnu formu, koja je u ovom slučaju obogaćena i elementima konstruktivizma...

Jedan od najprestižnijih sajmova nameštaja na svetu, 45. internacionalni sajam nameštaja COSMIT 2006, održan je prošlog meseca u Milanu (od 5 do 10 aprila). Sve se dešavalo na novoj pozornici: u ogromnom sajamskom kompleksu Rho – Pero, koji čine 24 hale površine 220.000 kvadratnih metara i koji se nalazi nedaleko od centra grada. Čast da na ovom prostoru prikaže svoje proizvode i inovacije imalo je 2.549 izlagača iz celog sveta, među kojima ima ipak najviše Italijana. Milano se još jednom potvrdio kao uzor na polju vizuelnih umetnosti i učvrstio svoju reputaciju svetske metropole dizajna i stila...

U eri multimedija i razvijenih sistema komunikacija već duže vreme postoji dilema na polju sakralne arhitekture. Kakve novine bi crkva trebalo da prihvati, a da pri tom ne naruši prepoznatljivu sliku u svesti svojih vernika? Kojim putem bi njena arhitektura trebalo da krene i kako da ostvari vezu religije sa savremenom kulturom?
Katolička crkva je ozbiljno pristupila ovom problemu kada je, u iščekivanju novog milenijuma, raspisala konkurs i pozvala šest najvećih svetskih arhitekata da daju svoje rešenje za parohijsku crkvu u predgrađu Rima zvanom "Tor Tre Teste"...

Osnova šestodnevnog događaja bila je "edukativna fabrika" u okviru koje su lideri globalnih i lokalnih mreža kreativne industrije, kroz konferencije, predavanja, predstavljanja, studije slučaja, okrugle stolove i edukativne radionice, s punom svešću o mestu u koje dolaze, predložili lokalnoj industriji, administraciji i biznisu modele i sredstva za rešavanje lokalnih problema.

Pod motom "Vreme – mesto – identitet", na Salonu je prikazano 120 radova iz svih arhitektonskih oblasti, u čijoj izradi je učestvovalo oko 250 autora. Ovogodišnji Salon ostaće upamćen po velikom broju realizovanih objekata kao i po naglasku na poslovnim objektima, kako u oblasti arhitekture, tako i u oblasti enterijera...

Tekstilna cigla koju su za "Kvadrat" dizajnirali Ervan (Erwan) i Ronan Burulek (Bouroullec) poslednji je korak u njihovom procesu dekonstrukcije prostora. Taj proces sada "podriva" ograničavanje prostora takvim preprekama kao što su zidovi, vrata i hodnici, koji su do sada smatrani zatvorenim i trajno fiksiranim entitetima, i umesto toga omogućava njegovo preoblikovanje u slobodne konfiguracije...

Kojom ste profesijom želeli da se bavite dok ste bili dete i koji je razlog zbog kojeg ste rešili da postanete dizajner?
- Kao dete sam želeo da postanem vozač na auto-trkama, a dizajner sam postao u želji da zadovoljim svoju beskonačnu radoznalost za otkrivanjem onoga što je moguće i onoga što nije...

Boja sobi daje oblik isto koliko i raspored nameštaja ili sami zidovi. Izbor boja pri uređenju stana zahteva ukus, iskustvo i puno eksperimentisanja. Možete da pustite da vas vodi instinkt, ali nije na odmet proučiti teoriju boja, naročito ako ste navikli na uobičajene boje i kombinacije.
Pri uređenju stana prvo treba odlučiti koja će boja ili element enterijera biti nosilac sistema boja. To može biti kauč, pogled s prozora, zid, tepih ili komad drvenog nameštaja. Zatim, treba se odlučiti da li će sistem boja u stanu biti harmoničan ili kontrastan...

Cvet je nezamenljiv motiv koji svojim nepravilnim i neponovljivim oblikom unosi prirodnost u moderne enterijere. Najinteresantnija su rešenja u kojima cvet nije samo slika "nalepljena" na površinu, nego prerasta u trodimenzionalni oblik, materijalizovan na različite načine. Ponekad je samo kontura cveta dovoljna da obogati i najsvedenije prostore ili objekte, a neki dizajneri eksperimentišu s mekoćom i prozirnošću cvetnih latica koristeći različite materijale – porcelan, tekstil, staklo. Priča o cvetnom ukrasu se prepričava i redizajnira...

U ovom svetu opsednutom lepotom i mladošću, legenda o Narcisu danas je aktuelnija nego ikada i u bukvalnom i u simboličkom smislu. Kao da to nije dovoljno, sa svih strana smo "opkoljeni" glatkim reflektujućim površinama koje nas mame, nepogrešivo hvatajući naš odraz: zgrade se sve više prave od stakla i metala, automobili su lakirani i sjajni, tu su izlozi prodavnica pored kojih svakodnevno prolazimo, zidovi, podovi i stubovi luksuznih prostora, pultovi, stolovi, ormani...

Ona važi za prvu damu naše modne scene. Žena koja je od stila napravila životnu filozofiju, Dragana Ognjenović, po obrazovanju slikar, već godinama dokazuje svoj profesionalizam, kreativnost i istančan osećaj za lepo na mnogim poljima: osim modom, po kojoj je naširoko poznata – njene kolekcije više puta je videla i publika u Rimu, Majamiju, Njujorku, Londonu, Parizu, bavila se i kreiranjem kostima za televiziju i pozorište, radila kao umetnički direktor mnogih projekata, a lansirala je i svoju liniju predmeta za kuću "D.O. Home"...

Internacionalni stil osnova je i polazište za kompletno stvaranje savremene arhitekture u poslednjih 80 godina. Razvio se u međunarodni pokret i predstavlja zajednički napor ondašnjih ruskih i evropskih arhitekata koji je zatim došao i do SAD, Latinske Amerike i Bliskog Istoka...

Glen Merkat (Glenn Murcutt), australijski arhitekta poznat po projektima objekata neraskidivo povezanih s prirodom, jedna od najzanimljivijih ličnosti u svetu arhitekture i dobitnik mnogih prestižnih nagrada kao što je Pritzker, gostovao je 4. aprila u Zagrebu…