Ambijenti Br. 15 (novembar 2006)

Beograd ce dobiti još jednu savremenu zelenu pijacu. Konkurs za uređenje Kalenić pijace i pristupnog trga raspisali su Grad Beograd i JKP Gradske pijace, a organizovali Društvo arhitekata Beograda. Zadatkom je predviđena potpuna rekonstrukcija postojeće pijace, uz očuvanje tradicionalnog karaktera. Prvu nagradu je osvojio biro Arhipro a detaljnije o konkursu i nagrađenim radovima pročitajte u našem časopisu.
Str. 34

Predstavljamo kuću na Senjaku, novi projekat arhitekata Jovana Mitrovića i Dejana Miljković. Kako izgraditi objekat koji nije neracionalno skup i može da bude konkurentan na tržištu a da se ne napravi kompromis u ideji. Autori su kao odgovor ponudili stav da je kvalitet prostora bogatstvo u funkciji i emocijama koje budi, a ne u opremi. Posao arhitekte, po njihovom mišljenju, jeste da napravi ram za sliku koju upisuje sam korisnik.
Jasno postavljen u odnosu na okruženje, ovaj objekat stoji čvrsto na svom kamenom postamentu, dajuci primer i investitorima i arhitektima kako se pravi kuća koja će da traje.
Str. 44

Bivša ambasada Albanije pretvorena je u Palazzo Italia, "izlog" Italije u Beogradu i dom za četiri italijanske agencije. Među njima je i Italijanski institut za kulturu, koji najavljuje brojne izložbe u ovom zdanju.
Str. 52

U švajcarskom gradu Bernu otvoren je muzej Pola Klea, čuvenog slikara, muzičara, pisca i pedagoga. Renco Pijano je muzejsku zgradu zamislio kao skulpturu, koja je enterijerom prilagođena svojoj nameni, a eksterijerom se duhovito uklapa u postojeći pejzaž zahvaljujući zatalasanoj formi koja asocira na Alpe. U Centru Pol Kle se pored prostorija u kojima su izloženi brojni radovi ovog umetnika nalaze i pozorišna i koncertna dvorana, kao i radionice, kafei i prateće prostorije.
Str. 58

Enterijeri koji odišu jasnim odrednicama, naglašenim i akcentovanim motivima, to svakako mogu da zahvale visokom stepenu razumevanja između investitora i projektanta. Tako arhitekta Saša Miljuš bira klijente koji su mu slični, jer njegovi enterijeri definitivno utiču na živote ljudi koji u njemu obitavaju.
Str. 62

Studio kreatorke Tamare Radivojević više je od butika. Uživanju u kupovini u njemu, pored modela kreatorke i dobre energije doprinosi i zanimljivo rešenje enterijera arhitekte Irene Kilibarde.
Str. 70

Proslavljeni strip crtač, ilustrator i dizajner Aleksa Gajić priprema dugometražni animirani film prema stripu Tehnotise, koji je nastao kao njegov diplomski rad. U filmu je jedan od junaka i futuristicki Beograd, onakav kakvim ga Aleksa zamišlja. Ambijenti donose intervju s njim.
Str. 76.

Na svetskom tržištu nameštaja, u industriji koja se neprestano razvija, gde dizajneri imaju status internacionalnih zvezda, retki su primeri tako skladne, dugorocne i kvalitetne saradnje kao što je slučaj sa Encom Bertijem i kompanijom Ferlea.
Str. 90

Jedna od tema ovog broja je predstojeći Sajam nameštaja. Jasno je da smo još uvek daleko od važnih svetskih sajmovima o kojima vas izveštavamo iz broja u broj. Naravno, mnogo je razloga za to. Ono u čemu ipak ne zaostajemo jeste talenat. Želeli smo da vam pružimo uvid u potencijale koji postoje kod nas. Ovi ljudi su tu negde, među nama, rade i čekaju da im se pruži šansa da se oprobaju na tržuštu.
Str. 94

U Beogradu je održan 47. Oktobarski salon, koji je ove godine predstavljao radove internacionalnih umetnika na temu Umetnost, život i pometnja. Tokom više od četrdeset godina svoje istorije, Oktobarski salon je menjao koncepciju i oblike organizovanja, ali je sve vreme ostao snažan izazov kreativnoj svesti. Ovogodišnji Oktobarski salon pitao je o odnosu između umetnosti i života, uz svakodnevnu pometnju.
Str. 120

Na najvažnijem pozorišnom festivalu (po mnogima i najvažnijem kulturnom dešavanju) kod nas, BITEFU, i ove godine smo mogli da vidimo predstave svetskih pozorišnih imena kao što su Piter Bruk i Jozef Nađ, ali i mladih zvezda u usponu.

Pred vama je intervju s Jovanom Cekićem, u kojem vam ovaj konceptualni umetnik i fotograf otkriva šta se to promenilo u umetnosti, načinu života i razgovorima sa taksistima. Govori i o svojim estetskim i političkim načelima, o filmovima i knjigama, o idealnom konzumentu umetnosti danas...
Str. 132

Najveće uzbuđenje osetite kad prvi put kročite na Menhetn. Već iz daljine nazire se šuma oblakodera. Čim stignete, pogledajte oko sebe: svuda oko vas haotično se kreće reka ljudi najrazličitijih nacija, rasa i kultura. Upravo ste stigli u centar sveta.
Str. 142