Ambijenti Br. 16 (decembar 2006)

Ovo je konkurs koji je podelio srpsku javnost. Njegov politički kontekst doveo je do toga da se raspisuje treći put. O nagrađenim radovima i budućem izgledu platoa ispred Železnicke stanice u Beogradu čitajte u novom broju časopisa Ambijenti
Str. 42

Petrograd je dobio novo obeležje po kojem ce ga pamtiti buduci naraštaji. Za projekat upravne grade ruskog Gazproma takmičcila su se najveća imena svetske arhitekture, a posao je dobio londonski arhitektonski biro RMJM.
Str. 48

Deseta internacionalna izložba arhitekture posvećena je gradovima, globalnom urbanizmu, dubokim promenama prostora i njihovog razvoja. Više od 50% svetske populacije danas živi u gradovima sa od 5 do 30 miliona stanovnika, a predvida se da ce 2025. oko 75% stanovništva živeti u metropolama. Takav razvoj gradova donosi niz društvenih problema, pa ne čudi što je osnovno pitanje ovogodišnjeg Bijenala bilo: kako arhitektura vidi pravac ovih promena i na koji nacin ona može da bude u službi društva.
Str. 51

Mnoga ranije neugledna njujorška naselja sada se prodaju, sreduju i grade.
Jedan od možda najinteresatnih delova grada, koji je u najnovijem usponu Njujorka (ponovo) otkriven, jeste obala reke Hadson, i posebno potez južno od 40-te ulice. Objekti podignuti pored obale su, shodno lokaciji, luksuzniji od ostalih. Kako bi sve bilo hi-end, projekte su radili svetski poznati arhitekti. Prvi medu njima bio je Ricard Mejer (Richard Meier). Na adresi 165 Charles Street nalazi se jedna od tri njegove stambene zgrade. Potpuno drugačija od okruženja, ova građevina je pravo urbanističko osveženje.
Pitanje je samo gde će, među tim novim luksuznim naseljima, za sebe naći mesto radnička klasa.
Str. 54

PHoliday home je za sada instalacija, izložena u muzeju, koja treba da pokaže kako bi u skoroj budućnosti trebalo da izgleda moderna kuća za odmor.
Str. 60

Na petom spratu višespratnice s puno ulaza, u Ljermontovoj ulici, živi porodica Stepanović. U ovoj prici našle su se dve dame, jedna, gospoda Stepanović, ispred "investitorske grupe" – svoje porodice, a druga, Konstantina Marsenić, kao arhitekta. Prepoznale su se i shvatile da zajedno mogu da osmisle prostor koji će obe voleti, a u kome će ukućanima biti prijatno i udobno. Ekleticizam pun života proizašao je iz stava ljudi koji ne robuju trenutku i trendu, već imaju sopstveni stil koji žive i prenose i na prostor. Ženstveni spoj 60-tih, 70-tih i 80-tih, savremenog dizajna, antikvarnih detalja i ličnih uspomena, čini ovaj stan toplim i živim.
Str. 66

Lepota ovog stana nije samo u luksuznoj opremi, već i u promišljenom pozicioniranju elemenata. Pre svega pleni način na koji je prostor postao deo života ukućana. Ipak, arhitekta Predrag Radosavljević Pega zna da je ono što odvaja dobar, funkcionalni enterijer od izuzetnog – motiv po kome prostor ostaje zabeležen u sećanju. Zbog toga je postavio bambusova stabla i pustio da se život odvija oko njih.
Str. 72

Duh po kome je Beograd poznat, zbog kojeg stranci i vole da budu ovde, preselio se u Magacin. Maja Vidaković, autorka projekta, kaže da je to mesto za našu generaciju. Za one koji se secaju Beograda pre ratova, za one koji su se muvali po svetu i vratili, za one koji u Beograd svraćaju često jer ga vole, za one koji su se konacno smestili u svoje živote. Zabava ponovo može da počne.
Mešavina retro stila, petogodišnjih planova na kojima se razvijala naša zemlja i elemenata buržoaskih kuca po kojima pamtimo stanove naših baka, kao flešbekovi detinjstva, bude i mešaju emocije kod svakoga ko je na ovim vrednostima vaspitan.
Str. 80

"Kupite dobre fontove" savetovao je dizajner Mirko Ilić, jer zna da dobrih ćiriličnih fontova ima. Zemlje u kojima je ćirilica jedino pismo, daju primer kako reklame i tekstovi mogu da "svetski" izgledaju i na ćirilici.
Str. 92

Pred Novu godinu, gradovi širom sveta se ukrašavaju svetlosnim instalacijama. Da je osvetljavanje gradova ozbiljna stvar, pokazuje to što se organizuju umetnicke radionice i nadmetanja na ovu temu, kao i postojanje grupe Lightening Detectives. Tajni detektivi, koji inkognito dolaze u gradove i proveravaju kako su osvetljeni, ove godine su i među nama.
Str. 102

Italijanska firma Covo izaziva pažnju na mnogim svetskim tržištima, a od skoro i na našem. Kompanija je nastala u delu Italije gde se tradicionalno neguje izrada predmeta od najfinije keramike i porcelana, tako da se slobodno može reći da Covo u korenima ima tradiciju i estetiku. Možda je to razlog što se kao zajednički imenitelji svih njihovih proizvoda pojavljuju elegancija i jednostavnost. Neprestani razvoj, internacionalni tim autora, raznovrsni materijali i negovanje autonomnog kreativnog izraza, razlog su što kolekcije krase istovremeno tradicionalno i savremeno, klasično i avangardno.
Str. 106

Pre čestitki, kakve ih danas znamo, bilo je uobičajeno slanje pisama porodici i prijateljima. Novi trend je 1843. godine pokrenuo ser Henri Kol (Henry Cole), britanski aristokrata koji je poželeo da za taj Božić uradi nešto drugačije. Umesto pisma, na slici porodice koja nazdravlja, nalazile su se čuvene reči A Merry Christmas and a Happy New Year to You. Trend je vremenom uzimao maha, a do prvih godina dvadesetog veka pošte su redovno bile zatrpane milionima čestitki u vreme praznika.
Stotinak godina kasnije, ovaj trend se preneo u elektronski oblik. Brzina i jednostavnost elektronski poslatih pisama bila je dovoljna da postane logičan izbor za rastući broj korisnika Interneta.
Str. 110

"Život je kao kutija cokolada – nikad ne znaš šta te ceka unutra." Ako u ovoj staroj poslovici ima imalo istine, neizvesnot sada ima novo lice. Sve više proizvođača čokoladnih delikatesa svoje slatke kreacije nudi u i modernom omotu. Mada je čokolada poznata već vekovima, njena popularnost ne opada, uprkos kalorijama koje u sebi krije. Dokazanim pozitivnim uticajem na raspoloženje i kreativnost, čokolada se vraća u novom ruhu, s moderno dizajniranim pakovanjem.
Str. 112

Da kreativnost ne poznaje granice dokazao je nemački proizvođač automobila Folksvagen promotivnom kampanjom za novi model automobila VW Fox. U središtu marketinške kampanje našao se mali porodični hotel sa 61 sobom, u poznatom kvartu u Kopenhagenu. Ono što je ranije bilo neprepozatljivo prenoćište iz vodiča za poslovna putovanja, transformisano je maštom dvadesetjednog mladog umetnika iz čitavog sveta.
Str. 112

Nebojša Bradić, teatarski prorok i upravnik koga ni jedna stolica do sad nije uspela da nažulja, još uvek vidi sasvim dobro. Režirao preko 60 predstava. Kažu da je tata-mata za Andrića, Pekića, Selimovića... Nedavno osvojio Zlatnog viteza u Moskvi. Jedini odavde koji se usudio da se igra sa Elfridom Jelinek, odkad je ova dobila Nobela. Precizan. Ume da nanjuši hit. Odmeren. Govori tiho, polako, bez gramatičkih grešaka i zamuckivanja. Dok se jesen još uvek premišljala da nam bane, otkrio nam je tajnu da je za jednog upravnika najbitnije da zna da metne potpis na pravo mesto, kao i da se gotovo uvek trudi da ne upadne u šekspirovski ćorsokak, strinbergovsku klopku ili, pak, da ne poleti niz čehovljevsku klizavu padinu.
Str. 144

Mala, zapuštena hrišcanska četvrt u donjem delu Haife (Izrael) tokom protekle decenije postala je simbol levičarskog sna, gde Jevreji, Hrišcani i Muslimani zajedno grade viziju budućnosti. Svake godine tokom decembra, u neuglednoj četvrti Wadi Nisnas, održava se mali festival velike nade. U duhu kulturnog pluralizma proslavljaju se zajedno tri praznika: Hanuka, Ramazan i Božic. Politika mira nudi smeli (po mnogim mišljenjima utopijski) recept, kako protiv bombaških napada, tako i protiv izraelske militaristicke propagande. Ono to je main stream za Skandinavca, u Izraelu je alternativni hard core. Pacifizam je za utopiste! Možda je baš zato festival u samom srcu Haife postao stečište stotine posetilaca različitih vera. Oaza mira.
Str. 148

Međunarodna grupa umetnika, dizajnera i tehnoloških stručnjaka, započela
je istraživanje u sferi mogućih odnosa između umetnosti i energije. Jedan od ciljeva ovog programa je da usmeri mlade umetnike i dizajnere ka korišćenju obnovivih izvora energije tokom razlicitih umetnickih procesa, posebno u teatru. Poseban kreativni izazov i krajnji cilj projekta SunCycle je razvoj pozorišta koje je održivo u svim aspektima, od umetničkih do tehničkih i organizacionih elemenata. Ideju Održivog pozorišta (Sustainable Theatre), nastalu u laboratoriji Andrea Pacota, konceptualizovali su i dalje razradili postdiplomci s Grupe za scenski dizajn Interdisciplinarnih magistarskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Str. 150

Nije prvi put da kuća Swarovski, poznata u svetu po kvalitetu svojih kristala, s poznatim umetnicima i dizajnerima slavi magiju i lepotu prirodnih oblika, boja i materijala, kao i talenat i kreativnost. Ekperimentišući s novim tehnološkim dostignućima, brojni autori doprinose stvaranju posebnog Swarovski sveta, magične, kristalne lepote. Ovaj put je tandem Tord Bontje-Swarovski napravio mali omaž svetu kristala, snežnim Alpima i njihovoj fantastičnoj lepoti. Dodirnut magijom, nastajanjem i nestajanjem, iluzijom i čarolijom, stvoren je zimski planinski pejsaž u podzemnim prostorijama ove galerije, svet koji pluta između snova i realnosti.
Str. 158

Nijedan doček Nove godine nije zaokružen ako nema snega. Ove godine nam meteorolozi nisu dali preterano čvrsta obećanja da ce doček 2007. biti u belom. Ako u vašem gradu nema snega, ne očajavajte, ima ga na Kopaoniku.
Restoran Buongiorno Casa Montagna, na mestu brvnare nekadašnjeg restorana Suri, u istom gabaritu i volumenu, formiran je kao novi objekat slične namene, ali potpuno drugačijeg koncepta funkcionisanja nego prethodni.
Str. 170

Večni grad. Grad za sva vremena. Fontana di Trevi, Panteon, Koloseum, Pjaca Navona, sladoled, čizme i najlepša hrana na svetu.
Deset stvari koje ne treba propustiti kad se nađete u Rimu.
Šetati, gledati izloge, kupiti cipele, stalno nešto jesti .... i, naravno, zaljubiti se.
Str. 178