Ambijenti Br. 19 (april 2007)

U februaru mesecu ove godine okončan je Konkurs za izradu idejnog arhitektonsko-urbanističkog rešenja stambeno-poslovnog objekta u Braničevskoj ulici br. 2 u Beogradu, koji su raspisali beogradsko preduzeće Ex-Tri i Društvo arhitekata Beograda. Ovaj opšti javni anonimni konkurs završio se nedodeljenom prvom nagradom, dok su dve jednako vredne druge nagrade dobila dva autorska tima. Prvi tim čine: arh. Bratislav Milojević, arh.Milena Katić, arh. Dušan Radišić, arh. Goran Vojvodić (3D model: arh. Milan Ljubojević). Drugi tim okupio je sledeće autore: arh. Slobodan Herceg, arh. Branislav Stojanović, aps. arh. Ivko Rakić. Treću nagradu dobio je rad čiji je autor arh. Slađana Marković, koautor arh. Vladimir Nikolić i saradnik stud. arh. Rastoslav Komitov.

Nagrada Večernjih novosti je naslednik nekada prestižne Borbine nagrade. Žiri u sastavu: akademik Brana Mitrović, profesor Aleksandar Kadijević, arhitekta Slobodan Maldini, arhitekta Mustafa Musić i Manojlo Vukotić, direktor i odgovorni urednik Novosti, za najbolje izvedeno delo u prošloj godini izabrali su "Vilu T" arhitekte Zorana Radojičića. Po mišljenju žirija, već činjenica da je ovaj objekat izveden predstavlja doprinos savremenoj stambenoj arhitekturi. Smeli prostorni zahvati i dosledno sproveden koncept zapravo su afirmisanje ideja za koje se zalaže vodeća grupa arhitekata mlađe i srednje generacije.

Vasa J. Perović i Matija Bevk osnovali su biro 1997. godine u Ljubljani. Za 10 godina rada realizovali su značajan broj projekata od kojih je više njih nagrađivano na konkursima. I pored toga, njihova arhitektura je nepretenciozna i odgovorna, jednako socijalno i politički. Na prvi pogled čitava priča deluje kao da se dešava u Srbiji. Matematički fakultet sagrađen je na krovu dvospratne zgrade koja je u privatnom vlasništvu kompjuterske kompanije i pritom odskora pod rekonstrukcijom drugog arhitekte. Posmatrano strogo formalno, novi objekat Matematičkog fakulteta, sagrađen u Univerzitetskom kompleksu – nije nov. Zapravo, radi se o nadogradnji od tri sprata koja se nalaze na dvoetažnom postojećem objektu izgrađenom po potpuno drugačijem programu.

Kada su dobili zadatak da urade projekat enterijera modne radnje na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Resavske ulice, arhitekti Daniela Stanković i Ðorđe Gec nisu očekivali da će projekat biti tako zanimljiv. Investitori su postavili uobičajene uslove: da se sa što manje sredstava napravi prostor koji će predstaviti brendove G-star raw, Stone Island, Napapijri, Criminal, Dirk Bikkembergs, De puta madre, True religion, Franklin Marshall, Munich...

Mladi arhitekta Marija Palanački, koja je iskustvo stekla u različitim poljima arhitekture – autor je stana koji vam predstavljamo. U nizu projekata koje je do sada realizovala, ovaj joj je omiljen. Kao i obično, razlozi leže u vezi koja je ostvarena s investitorom. Naručioci posla postali su joj bliski prijatelji a posao zadovoljstvo. Stan koji je renoviran trebalo je da bude dom bračnom paru mladih profesionalaca. Njihov način života i želje bili su bliski autorki, tako da je stan radila "kao za sebe". Stan se nalazi nedaleko od centra, ali u ulici koja je vrlo prometna i zagađena. Stan od oko 100 m2 nalazi se u višespratnici iz 60-tih godina prošlog veka.

Slaviša Savić, jedan od najperspektivnijih art direktora u Srbiji, pun je ideja. Njegov mozak retko kada miruje, jer stvara na svakom koraku. Gde stigne. Rođen je na dan Beograda, 1973. godine. Ovan u horoskopu. Diplomirao 2000. grafički dizajn na Primenjenoj. Kaligrafski stručnjak, ima prelep rukopis i pege po licu. Njegova linija karijere počinje u Bikić studiju, da bi se malo kasnije našao i u timu čuvenog Saatchi&Saatchi Balcans. Radio nešto i u Scoltz&Friends-u. Živeo u Londonu, gde je i smislio nadimak IDEAMAN dok se vozio autoputom. Nakon povratka, radio u Communis-u kao art direktor. Trenutno ima vizitku New Moment-a. Izlagao i ovde i tamo. Njegova izložba u Grafičkom kolektivu zabrinula veći deo grada. Dobitnik bronze u Portorožu. Ove godine sa projektom DANI osvojio prvu nagradu na konkursu za Dane grada Beograda.

Četvrti po redu, Beogradski festival igre održaće se od 14. do 28. aprila 2007. godine u Centru Sava i Beogradskom dramskom pozorištu. Ova značajna manifestacija odvijaće se pod pokroviteljstvom Međunarodnog saveta za igru pri UNESCO-u i Svetske plesne alijanse (WDA).
Manifestaciju će otvoriti triptih glavnog ansambla Holandskog plesnog teatra iz Haga – NDT1. Postavkama "Katran i perje" i "Krila od voska" velikog češkog koreografa Jiržija Kilijana (Jirć Kylian), kao i koreografijom "Govori u svoje ime" bračnog para Pola Lajtfuta (Paul Lightfoot) i Sol Leon (Sól León), Holanđani će Sava Centar načiniti mestom spektakla.

Dani Beograda obeležavaju se ove godine od 16. aprila do 19. aprila.
Četiri dana proslave grada Beograda biće u znaku četiri slova i četiri događanja.
D – A – N – I : DOŽIVLJAJ – ART – NAUKA – ISTORIJA
Svaki dan obeležen je jednim slovom. Proslava će biti posvećena Beograđanima i njegovim posetiocima. Dešavaće se u najprometnijoj pešačkoj ulici u gradu.
Čitava manifestacija se oslanja na konkurs za idejno rešenje proslave "Dana Beograda 2007", koji je raspisala Skupština grada Beograda, na temu "Beograd, grad budućnosti". Prvonagrađeni radovi sa ovog konkursa biće u centru ovogodišnje proslave Dana Beograda.

"Zašto crtam junake svojih filmova? Zašto grafički beležim lica, noseve, brkove, kravate, torbice, način na koji neko prekrsti noge, ljude koji mi dolaze u kancelariju? (...) Mislim da se radi o načinu da se zaustave ideje; ima ljudi koji na brzinu zabeleže reči, utiske. Ja crtam, skiciram crte lica, detalje na odeći, držanje neke osobe, izraze, neke anatomske karakteristike. To je moj način da se približim filmu koji snimam, da shvatim kakav je, da ga pogledam u lice. A potom ove skice, ove beleške, završe i u rukama mojih saradnika; scenograf, kostimograf, šminker uzmaju to kao matricu za rad, a onda se i oni približe atmosferi priče, njenoj prirodi i njenim konotacijama. Tako film u ovim skicama dobije neku anticipaciju, neku vrstu spekularne fragmentarnosti."
Federiko Felini (Federico Fellini)

Mlada umetnica Ivana Popov diplomirala je 1998. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstvo, a poslediplomske studije završila je 2001. godine. Dobitnica je više nagrada, među kojima treba pomenuti nagradu FLU "Miloš Bajić" za osobenu kreativnu inovaciju 1997. i nagradu 39. Oktobarskog salona koju je osvojila 1998. godine.
Ivanine radove odlikuju prefinjenost, senzualnost, krhkost i sofisticiranost. Mogu se definisati kao instalacija, privremeni ambijenti u kojima se granica između posmatrača i umetnosti kao objekta narušava i gubi. Njeni radovi se doživljavaju svim čulima – ne samo pogledom, već celim telom. Inspirisani su tradicijom i motivima istočnjačkih kultura, drevnim ritualima, energijom uloženom u zamišljanje želja i molitve.

Mlada kostimografkinja Dejana Vučićević nedavno je privukla pažnju beogradske publike radom koji je prikazan u Salonu Muzeja savremene umetnosti. Njen projekat "Happy family" nastao je kao rezultat dvogodišnjeg iscrpnog istraživanja XX veka, prvenstveno u oblasti mode i kulture života, a čini ga deset scena ovekovečenih fotoaparatom, koje predstavljaju deset epoha prošlog veka. Dejana se, inače, bavi kostimografijom i dizajnom za pozorišne predstave i TV reklame. Iza sebe ima više krupnih samostalnih projekata u okviru dizajna i mode i dva celovečernja igrana filma.

Svaka priča o Beču mogla bi da počne činjenicama i legendama vezanim za austrijske kompozitore Betovena i Mocarta, komercijalizovanu "zaher" tortu ili "mocart kugle", Hundertvaserove objekte, ulicu Ringštrase ili čuvenu Habzburšku monarhiju. Bečlije se ne ponose previše ovim asocijacijama. Zato ćemo priču započeti na drugačiji način.
Beč mnogi porede sa velikim evropskim gradovima poput Barselone, Londona i Pariza, pokušavajući da u svakom od njih pronađu bar malo Beča. Kao i druge svetske metropole, Beč je prepoznatljiv po slojevitosti i kontinuiranom razvoju koji se ogleda u svim aspektima kulture i života. U istorijskom jezgru grada možemo razgledati, jedne pored drugih, rimske arheološke iskopine, barokne fasade kraljevskih palata Hofburga, gotičke tornjeve Crkve svetog Stefana, moderno pročelje Losove (Adolf Loos) zgrade banke, postmodernu fasadu Holajnove (Holein) poslovne zgrade, između kojih se odvija zamršen scenario savremene svakodnevice.