Ambijenti Br. 20 (maj 2007)

Prostor Terazijske terase privlači kreativnu pažnju arhtekata duže od veka, a strane putopisce i hroničare i mnogo duže. No, i pored mnogobrojnih arhitektonskih nadmetanja i pažnje koju mu posvećuju najveći neimari jugoslovenskog podneblja, ovaj prostor i danas nije adekvatno i dostojno rešen s arhitektonsko-urbanističke strane. Nepripitomljena padina u najužem centru grada do danas nije izgubila aktuelnost i atraktivnost, i njen značaj se u svakom pogledu konstantno uvećava. No, istorija pokazuje da koliko god da su se potrebe i prioriteti za savladavanjem ove lokacije povećavali, splet okolnosti ili volja javnosti nije išla na ruku razrešavanju njene sudbine. Međutim, godine koje su pred nama obećavaju skorašnje razvezivanje "Gordijevog čvora beogradskog urbanizma".

Možda već sam naziv 29. Salona arhitekture u Beogradu, koji upravo traje u prostorijama Muzeja primenjene umetnosti, u sebi sadrži sve ono što o Salonu treba napisati. Suština bi bila u "spontanosti". Ili, možda ipak u "proizvoljnosti". Ali, svakako, u "prelomu" - generacije, ideje, suštine i svakako "u pauzi" između "velikih tema" i "malih tema". O Gradu skoro i da nema pomena! Kuda plove naši gradovi? Ili su oni samo tema ili tragovi ideje da arhitektura jeste grad ili grad prepoznaje arhitekturu segmentalno u naznakama ili međufazama "mogućih stanja" do značajnijih promena koje utiču i na artikulaciju "velikih tema" u okviru "velikih pitanja"…

Naselje Oaza je svojevremeno izazvalo veliku pažnju javnosti. Bivša fabrika Partizanka rekonstruisana je tako da su zadržani samo osnovni gabariti i pretvorena je u prve loftove kod nas. Atrijumska struktura omogućila je dobru osvetljenost i privatnost stanova. Planom je predvićeno da se rekonstruiše objekat, da se do stanova sprovedu sve instalacije i urade svi zajednički i servisni prostori. Kupcima je ponuđeno nekoliko vrsta opreme. Ipak, pretpostavljalo se da će većina ljudi koji tu kupe stanove angažovati arhitektu koji bi radio enterijer baš za njih. Tako se i dogodilo u slučaju stana koji vam predstavljamo. Arhitekta Bojan Šupeljak postao je poznat po rekonstrukciji restorana Madera.

Beogradska naselja polako dobijaju prostore koji dizajnom pariraju strogom centru grada. Savremena enterijerska rešenja pretvaraju lokalna mesta u prostorne repere od gradskog značaja. Oliva martini bar je jedan od njih. Enterijer ovog kafića je delo mladog beogradskog arhitekte Danila Mikića koji radi pod pseudonimom DARH. Oliva martini bar nalazi se na Banovom Brdu, preko puta bioskopa Šumadija, na uglu Kirovljeve i Dobrinovićeve ulice. Kao sastavni deo stare kuće smeštene na samom uglu dve ulice, ovaj lokal privlači pažnju već u prvom kontaktu. Pozicija na uglu dveju saobraćajnica doprinela je ostvarivanju dobre komunikacije sa slučajnim prolaznicima.

Posle više meseci iščekivanja, konačno je otvoren restoran Piré. Lokal u ulici Cara Lazara je i u predhodna dva života bio restoran. Nalazi se u ulici paralelnoj s Knez-Mihailovom, u zoni koja je rezervisana za kafiće, galerije i restorane. Novi restoran je zanimljiv zbog toga što je enterijer, koncept restorana, kuhinje i dizajn radila Dragana Ognjenović. Ipak, za one koji prate njen rad ovo nije nikakvo iznenađenje. Dragana se oprobala u različitim disciplinama umetnosti, u kojima se uvek mogao prepoznati njen način razmišljanja. Brend je izgradila na čvrstom i doslednom konceptu koji se zasniva na minimalizmu sa uplivima romantike. Upravo takav je i ovaj prostor.

Levi 9 je novi projekat biroa M+. Ovaj atelje je osnovao Natko Marinčić, jedan od najznačajnijh novosadskih arhitekata. Danas biro M+ čine Aleksandra i Dragan Marinčić i Andrea Tamaš. Ovaj mladi trojac postao je arhitektonski brend Novog Sada, tim koji na svakom konkursu na kojem se okuša osvoji po neku nagradu. Levi 9 je projekat koji je naručen kao kuća koja treba da zadovolji potrebe firme koja se bavi računarima. Investitor je želeo objekat koji će biti savremen, u skladu s programom firme.

Pored učešća na konferenciji Change2 u okviru Beogradske nedelje dizajna, poznato žensko ime industrijskog dizajna, španska dizajnerka Patrisija Urkiola (Patricia Urquiola) imaće organizovanu izložbu radova u galeriji Superspace (Beton hala). Otvaranje izložbe rezervisano je za 11. maj, a izložba će trajati do 10. juna. Jedna od vodećih ženskih predstavnica industrijskog dizajna, Patrisija Urkiola živi i radi u Milanu i angažuju je vrhunske italijanske i svetske kompanije, među kojima su Moroso, B&B Italia, MDF, Kartell, Knoll, Driade, Foscarini itd.

Pre nekog vremena domaćom mrežom je kružio jedan od popularnih "Internet fenomena", pošalica koje se elektronskom poštom šire velikom brzinom. Internet fenomeni obično nemaju posebnu ciljnu grupu, ali je ovaj bio izuzetak - konkretno, zvao se You Know You're an Architect When..., i predstavljao je spisak stvari koje garantuju da ste po struci projektant (u slučaju da toga, možda, niste svesni). Spisak je imao tridesetak stavki koje su se uglavnom ticale nedostatka spavanja i jela, apsurda i odsustva normalnog životnog ritma. Jedna stavka mi je posebno privukla pažnju. To je bilo zapažanje koje glasi: "14. Na ceduljama sebi piše podsetnike i zabeleške debelim markerom, i/ili rapidografom."

Salon nameštaja u Milanu najveća je i najznačajnija manifestacija te vrste u svetu. Kad je prošle godine otvorena nova zgrada koju je projektovao Fuksas (Massimiliano Fuksas), ova manifestacija je još više dobila na značaju. Sajam je podeljen na nekoliko celina: Klasičan, Moderan, Dizajniran, Salon Satelit i Euroluće. Italijani su Sajam nameštaja poklopili s Nedeljom dizajna, tako da tokom druge polovine aprila čitav grad živi u znaku ovih dešavanja. Neverovatna ponuda promocija i premijera novih proizvoda dizajnerskih kuća, izložbe i javna dešavanja, napravila su od Milana centar sveta.

Predstavljamo vam nove proizvode najznačajnijih svetskih proizvođača od materijala sa prefiksom poli.

Nakon više od dve decenije, Beograd konačno ima priliku priliku da se upozna sa savremenom britanskom umetničkom scenom na sasvim jedinstven način, zahvaljujući izložbi "U raskoraku - izmeštanje, saosećanje i humor u savremenoj britanskoj umetnosti" koju su zajedničkim radom organizovali British Council i Muzej savremene umetnosti u Beogradu. Izložbom dominiraju poznati radovi poput "Folk Archive" Džeremija Delera (Jeremy Deller) i Alana Kejna (Alan Kane), "Dünya dinlemiyor" Fila Kolinsa (Phil Collins) ili "There Will Be No Miracles Here" Nejtana Kolija (Nathan Coley)...

Kao deo pratećeg programa velike izložbe skandinavskog dizajna Scandinavian Design Beyond the Myth - 50 godina dizajna u nordijskim zemljama, koja će u Muzeju 25. maj biti otvorena od 6. juna do 3. septembra, Kulturni front će predstaviti još nekoliko interesantnih umetnika. Koop, muzički sastav iz Švedske, nastupa krajem maja u Beogradu. Prošlo je skoro četiri godine od kako je debi album ovog sastava - "Waltz for Koop" ugledao svetlost dana. Do danas je pronašao put do srca 160 000 kupaca ploča širom sveta.

U galeriji SANU 18. aprila otvorena je izložba istorijskog preseka apstraktne italijanske umetnosti u periodu između 1910. i 1960. godine. Izložba će biti otvorena do 31. maja ove godine. Izloženo je oko 70 umetničkih dela iz privatnih kolekcija koja prikazuju razvoj apstraktne ideje u italijanskoj umetnosti u periodu između 1910. i 1960. Po rečima kustosa Renata Miraka, u Italiji se može izdvojiti prvi period apstraktne ideje sa futurističkim ogrankom u periodu između 1910. i 1930, drugi period od 1930. do 1940, konkretistička faza koja se razvija 40-ih i 50-ih godina, i treći period koji je u znaku pre svega neformalnog i dubljeg eksperimentisanja s materijom tokom 50-ih godina.

Majska izložba ove godine osvežena je kako po koncepciji tako po prostoru u kome se odvija. Već sama predložena tema - ubrzanje - kojom su stvaraoci bili isprovocirani da sopstvenim jezikom odgovore na izazove savremenog doba, privukla je pažnju i mlađih i starijih, jer u sebi sadrži samu suštinu duha današnjeg vremena. Ubrzanje života, obilje informacija, intenzitet utisaka koji se neverovatnom brzinom smenjuju, nametnuti tempo rada koji pojedincu ne ostavlja vremena da predahne, udahne, odmori se; potrošački mentalitet koji sve meri novcem, informatička era, kompjuteri, Internet - sve to ponekad deluje kao da u sveopštem tempu vreme poneki put stoji.

Zdravko Joksimović (1960), vanredni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na Odseku za vajarstvo, jedan je od naših značajnijih umetnika. Proteklih godina neke od svojih skulptura realizovao je boraveći u Španiji, Austriji, Škotskoj. Njegov poslednji boravak u inostranstvu bio je skulptorski simpozijum u Japanu, gde je proveo mesec i po dana krajem prošle godine.

Počelo je sa Holanđanima, završilo sa Šveđanima, a između... Već u prvom nastupu Holandskog plesnog teatra, ovogodišnji Festival igre odgovorio je na pitanje zašto nam je neophodan. Pre svega, jako imponuje to što su svi ovi umetnici tu i što zajedno činimo deo jedne svetske porodice. Porodice bez granica, bez predrasuda. Gde se "priča" jezikom koji razume čitav svet.

Fashion week je već godinama jedan od stožera modnih, ali i kulturnih događanja u Beogradu. Kao i svake godine, Nedelja mode se smestila na nekoliko atraktivnih lokacija, među kojima je bilo i kulturnih institucija, tako da su različiti prostori odigrali bitnu ulogu u upotpunjavanju raznovrsnih koncepata poznatih svetskih i domaćih dizajnera. Nedelja mode je po dvadeset prvi put pozitivno odgovorila na pitanje da li odelo i prostor čine čoveka i život. Ovogodišnji Fashion week, u organizaciji modnog studija Klik, otvorila je naša slikarka Olja Ivanjicki.

Za Kairo kažu da je kolevka modernog turizma. Već u XIX veku u glavni grad Egipta počinju da pristižu posetioci s drugih meridijana. Kako vreme odmiče, dolaze u sve većem broju, pa ovaj grad postaje omiljena i vema posećena destinacija. Putnici mnogo očekuju od posete prestonici Egipta, ali Kairo uspeva da nadmaši sva njihova očekivanja...