Ambijenti Br. 22 (jul / avgust 2007)

Početkom ove godine Društvo arhitekata Novog Sada i Muzej savremene umetnosti Vojvodine raspisali su jednostepeni međunarodni regionalni otvoreni konkurs za idejno arhitektonsko-urbanističcko rešenje zgrade Muzeja. Za učešće na konkursu prijavilo se 170 timova arhitekata iz jedanaest zemalja centralne i jugoistočne Evrope.
Konkurs je privukao neobično veliku pažnju arhitekata i dao impresivne rezultate. Prvu nagradu je poneo autorski tim Robert Klejborn (Robert Claiborne), Ivan Markov i Lija Rukolo (Lia Ruccolo).

U poslednjoj deceniji Novi Beograd ubrzano menja svoj lik. Povoljni uslovi za izgradnju i atraktivnost ambijenta, pravi su magnet za investitore. Na teritoriji Novog Beograda trenutno se gradi milion kvadrata stambenog i rezidencijalnog prostora. Rodonacelnik njegove urbanističke strukture, arhitekta Nikola Dobrović, predvideo je još pre više od pola veka za njegovu centralnu zonu prostor oko Palate federacije. Ova ideja preispitana je i na svojevrstan nacin razradena u nedavno okončanom urbanističko-arhitektonskom konkursu za blokove 25 i 26 u Novom Beogradu.

U organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda je od 29. juna do 7. jula 2007. održana druga po redu medjunarodna manifestacija Nedelja arhitekture. Otvorena je u Likovnoj galeriji KCB-a izložbom najboljih rešenja arhitektonskih konkursa iz 2006. i prve polovine 2007. godine. Program ovogodišnje Nedelje arhitekture bio je podeljen u četiri tematske celine: izložbe, predavanja, šetnje kroz arhitekturu Beograda i dečje radionice. Prostori KCB-a, Muzeja 25. maj, galerije O3one, Žad (u Muzeju primenjene umetnosti) i Off-space (u Beton hali), kao i javni prostori grada, ugostili su brojne predavače, izložbe, promocije i okrugle stolove.

Salzburški arhitekta Folkmar Burgštaler (Volkmar Burgstaller) bio je zadužen za izradu projekta Hangar 7. Da bi se projekat realizovao u potpunosti, on je sagledao kompletne procese nošenja i oslanjanja konstrukcije, kao i ponašanje strukture pri vremenskim nepogodama kroz eksperimente radene uz pomoc 3D simulacija i CAD softvera neophodnih za kompletnu razradu detalja ove složene strukture.

Nije retka pojava da se tokom rada izmedu arhitekte i investitora razvije prijateljstvo i poštovanje. Priroda tog posla podrazumeva zadiranje u intimu klijenta. Stan koji prikazujemo jedan je od zajedničkih projekata arhitekte Bojana Šupeljka i jednog investitora. Kako su ranije već prošli kroz proces projektovanja i opremanja stana, ovog puta je investitorka imala puno poverenje u arhitektu i prepustila mu je da u potpunosti prati svoj osećaj. Bojan Šupeljak je znao šta treba da uradi.

U Beogradu su krajem maja otvorena prva dva lokala iz lanca Grand Pleasure Café. Prostori prodavnica Soko Štarka u Vasinoj i Knez-Mihailovoj ulici adaptirani su i dobili su novu namenu. Pozicionirana na izuzetno dobrim gradskim lokacijama, ova dva mesta prosto ne mogu da vam promaknu.
Autori projekta adaptacije su arhitekti Jelena Ivanović Vojvodić i Ivana Šimković. Dizajn i razvoj Grand Pleasure Caféa potpisuje Unibrand 360.

Da li rad može da bude zadovoljstvo, naročito ako radite za drugog? Znam da se ja svojski trudim da se u životu bavim onim što volim i, eto, upravo sam se sada našla u dilemi. Treba da opišem sjajan prostor čija su mi arhitektura i estetika bliske, znači, zadovoljstvo mi je da ga predstavim. S druge strane, možda treba da uložim napor da promenim struku pa da mi taj ambijent postane svakodnevica.

Dvadeseti vek ostaće upamćen, imedu ostalog, i po rapidnoj evoluciji dizajna. Nijedna epoha čovecanstva nije u tako kratkom periodu donela toliko novosti i revolucionarnih tehničko-tehnoloških rešenja koja su autorima donela gotovo neograničenu kreativnu slobodu. Svi poznavaoci istorije dizajna složice se da je stolica upotrebni predmet sa kojim se najviše eksperimentisalo, koji je pretrpeo brojne modifikacije forme i koji najbolje oslikava duh dekade u kojoj je nastao.

Ove godine je početak juna u Ljubljani obeležen svetlom. U organizaciji Foruma Ljubljana je 5. juna otvoren Prvi festival svetla pod nazivom "Detektivi svetla".
Po rečima Katerine Mirović, organizatorke, ideja ovogodišnjeg festivala je upoznavanje slovenačke publike sa internacionalnom grupom Transnational Lighting Detectives (Medunarodni detektivi svetla).

Praško kvadrijenale scenskog dizajna najveca je i najznacajnija izložba savremenog scenskog dizajna, pozorišne arhitekture i tehnologije. Prestiž ucestvovanja na Praškom kvadrijenalu ne ogleda se samo u tome što se ova izložba odvija pod pokroviteljstvom predsednika Ceške Republike i s podrškom UNESKO-a, vec i u stalnom i rastucem interesovanju pojedinacnih zemalja za ucestvovanje na njoj. Ove godine Prag je proslavio 40 godina postojanja PQ-a, jedanaestom izložbom u kojoj je ucestvovalo više od 60 zemalja.

Zora Mojsilović, pozorišni i filmski kostimograf sa pozamašnim iskustvom, oblaci i svlaci iluzije. Iza nje je preko sedamdeset pozorišnih predstava, likova kojima je dala život i odlucila kako ce da se nose. Milion proba, milion mera, milion crteža, ideja. Docent je na Primenjenoj. Cesto radi reklame. Njen kostim je i te kako primecen u filmovima "Život je cudo" Emira Kusturice, "Jagoda u supermarketu" Dušana Milica i "Bure Baruta" Gorana Paskaljevica. Dobitnik je prestižne Sterijine nagrade za kostimografiju u predstavi "Novela od ljubavi" , Djecje pozorište, Podgorica, nagrade Ardalion na Festivalu u Užicu za "Amerika, drugi deo", Atelje 212 i nagrade Curan na Festivalu u Jagodini za "Radovan Treci", Atelje 212.

Krajem juna Beograd je imao veliko zadovoljstvo da ugosti Stefana Sagmajstera (Stefan Sagmeister), njujorškog grafickog dizajnera koji je svojom izložbom Stvari koje sam do sada naucio u životu (Things I have learned in my life so far) i pratecim predavanjem upoznao zainteresovanu beogradsku publiku s konceptom i procesom svog stvaralaštva, koje se cesto definiše kao personalizovani dizajn. Izložbu u Superspejsu realizovala je Anonymous said: arts consulting group.

Fenomen koji Amerikanci nazivaju foreign branding vec je jako star. Popularna Vikipedija navodi da je još 1930. hladna corba s krompirom i lukom, novi izum njujorškog hotela Ric, dobila francusko ime višisoaz (vichysoisse) – samo zato da bi delovala ekskluzivno. Nešto kasnije, 1961. u Bronksu je stvorena danas cuvena marka sladoleda Häagen-Dazs. Na pitanje ko je Hegen, a ko Daž, odgovor je prost – niko, oni ne postoje. Familije Hagen, bez ä, postoje u Skandinaviji, ali Daž u Madarskoj ne postoji cak ni kao prezime.

Na ovogodišnjem Bijenalu u Veneciji, Srbija se po prvi put predstavila samostalno. Sudbina paviljona u kome Srbija izlaže reflektovala je sudbinu zemlje, prateci sve promene istorijskih okolnosti. Cetiri promene imena i državljanstva govore o vecnom traženju identiteta u nestalnim politickim okolnostima. Paviljon koji je nosio ime komunisticke Jugoslavije, zatim one manje, ratne Jugoslavije, pa još manje, zajednice Srbije i Crne Gore, sada postaje nacionalni paviljon jedne Srbije koja je manja od svih ocekivanja.

Jedini socio-politicki muzej u Izraelu, Muzej na rubu (Museum on the Seam), nalazi se u Jerusalimu, na granicnoj liniji koja razdvaja dve vrlo razlicite politicke i socijalne stvarnosti. Zapadna strana Jerusalima pripada Izraelu od 1948, dok je istocni deo, gde se nalazi i cuveni sveti Stari grad okupiran u šestodnevnom ratu 1967. (sveti za sve tri religije: džamija Al Aqsa za muslimane, Zid placa za Jevreje i Crkva sv. Groba za hrišcane). Drugim recima, sam Muzej se nalazi na imaginarnoj liniji sa okupiranim teritorijama.

Novi Sad je drugi po velicini grad u Srbiji. Iako broji skoro 300 000 stanovnika, Novosadani umeju cešce da kažu da je Novi Sad grad po meri, ni malen, ni veliki, ni prebrz, ni spor, ni intiman, ni previše otvoren – jednostavno potaman. Svakog ko u njega dode sa dobrom namerom, Novosadani prime velikodušno i sa osmehom, gostoljubivo i spremni da mu pokažu svaki kutak i usput ispricaju neku lokalnu anegdotu, legendu ili pricu. Iznenadice vas da svaki stanovnik Novog Sada dobro poznaje svoj grad, istoriju, ljude, dogadaje i objekte kulturne baštine.