Ambijenti Br. 24 (oktobar 2007)

Raspisivanjem opšteg javnog anonimnog konkursa za izradu idejnog urbanističko-arhitektonskog rešenja poslovnog objekta u bloku A/126, usmerena je pažnja na jedan od najstarijih beogradskih blokova koji se proteže u istorijskom jezgru između ulica Mutapove, Bore Stankovića i Mačvanske. Konkurs je u saradnji s Društvom arhitekata Beograda raspisalo preduzeće Dikem izolacija iz Beograda.

Beograd je od 13. do 30. septembra 2007. godine imao čast da bude domaćin manifestacije Kreativna Barselona u Beogradu u okviru koje se održala izložba u galeriji Superspejs pod nazivom Barcelona in Progress. Urbanistički zavod Beograda pripremio je ovu veličanstvenu manifestaciju na kojoj su se Beograđani upoznali sa urbanim razvojem grada Barselone. Manifestacija je organizovana u saradnji s kolegama iz gradske konsultantske kuće "Barcelona Regional" i imala je za cilj da predstavi najpre grad i njegovu transformaciju, procese i načine na koje se ona odvija, a potom i savremene trendove u tehnologiji i urbanom dizajnu.

U briselskoj četvrti Luiz, u aveniji De la Toison d'Or, četrnaestog septembra je svečano otvorena impresivna drvena struktura, rad belgijskog dizajnera i umetnika Arnea Kvinzea (Arne Quinze). Apstraktna skulptura nazvana Cityscape, duga 40 m, široka 25 m, a visoka čak 18 m, oživljavaće narednih godinu dana lokaciju na kojoj je izgrađena. Projekat Cityscape je zajednička akcija automobilske kompanije MINI, koja je sponzorisala izvođenje skulpture u javnom prostoru, i belgijskog umetnika Arnea Kvinzea, tvorca čitave ideje.
   

Prestižna Trimova nagrada za arhitekturu dodeljuje se za najbolje izvedena originalna arhitektonska rešenja uz upotrebu proizvoda ove kompanije. Ove godine bilo je prijavljeno 79 projekata iz 21 države. Dodeljene su tri nagrade za celovito arhitektonsko rešenje i šest posebnih nagrada za inovativnu upotrebu Trimovih proizvoda. Dobitnici nagrada za celovito arhitektonsko rešenje su Frenk Herbert (Frank Herbert), Žan-Danijel Pasketaz (Jean-Daniel Pasquettaz) i Martin Žak (Martin Jacques) za objekat Tehničkog fakulteta u Švajcarskoj, arhitekti Milan đurić i Aleksandar Vuja za logistički centar Milšped u Srbiji, i Peter Farmer (Peter Farmer), Džef Mekfadin (Jeff McFadyen) i Džon Galvin (John Galvin) za proizvodni pogon bezalkoholnih pića Gerber u Velikoj Britaniji.

Kompleks nacionalno referentnih laboratorija za bezbednost lanca ishrane i Banka biljnih gena Republike Srbije, kako glasi zvanični naziv ove institucije, nalazi se, pomalo skriven, na obroncima batajničke aluvijalne visoravni, na desnoj obali Dunava. Gradnja ovog centra započeta je daleke 1990. godine, a nedugo zatim je obustavljena zbog izmene prioriteta, što u to vreme nije bila retkost.

U Nušićevoj ulici otvorena je prva redizajnirana radnja jednog od naših najpoznatijih tekstilnih brendova. Trikotaža Ivković je za petnaestak godina svog postojanja uspela da se visoko pozicionira i postane sinonim za dobar dizajn i kvalitet. U poslednjih nekoliko godina ova porodična firma napravila je proboj i na inostrano tržište. Zbog toga su donekle zapostavljeni domaći kupci. Da bi to nadoknadila, Trikotaža Ivković se odlučila da otvori novu, veću radnju, na samom obodu centralne šoping zone. Vlasnici su želeli da u novoj radnji predstave novi koncept, koji će ih udaljiti od etno-stila sa kojim su ih do sada povezivali.

Posao arhitekte je da artikuliše želje i potrebe korisnika. Veština enterijeriste se meri prema njegovoj sposobnosti da pronađe sklad i meru, naročito ako su prisutni različiti stilovi. Stan koji vam predstavljamo nalazi se u staroj zgradi na Dorćolu. Stan pripada beogradskoj školi salonskih stanova, gde su sobe prolazne i kao takve često neadekvatne za savremeni način života. Beogradski arhitekta Katarina Petrović dobila je zadatak da prostor prilagodi vlasniku. Ona je veštim kombinovanjem suvenira i antikviteta iz privatne kolekcije investitora sa novim materijalima i završnim detaljima u prostoru, uspela da stvori skladnu celinu.

Istoričari umetnosti i dizajna, ali i sami dizajneri i proizvođači nameštaja, u paleti najrazličitijeg mobilijara daju potpuni primat stolici. Smatraju je vrhuncem kreativnog opusa dizajnera nameštaja i tretiraju kao veliki tehnički izazov, prevashodno zbog neizbežnih ergonomskih postulata. U izradi stolice eksperimentiše se najrazličitijim materijalima, a njena forma je u pojedinim slučajevima dovedena do skulptoralne. U senci stolica, kroz istoriju egzistira, transformiše se i oslikava duh različitih epoha - nepravedno zapostavljena sofa.

Tribu, trio malih stolova, dizajnirao je Masimo Loruzo (Massimo Loruso) za kompaniju Arketipo. Stolovi se proizvode u različitim veličinama. Ofarbani su i polirani antracitnim lakom na bazi poliestera. Idealni su za posluženje u nekom cvetnom vrtu. (Kubo)

Nemački proizvođač stolica Interstuhl je u poslednjih pet godina, zahvaljujući svojoj dizajnerskoj i proizvođačkoj strategiji, postao brend visoke reputacije, gotovo prestiža. Interstuhl je počeo da diktira nova pravila i nove vrednosti i dokazao da je mentalitet masovne niskobudžetne proizvodnje i popularne konzumacije, oličen sloganom Greedy is cool, dosegao svoj limit. Suštinska vrednost robe je izgubljen a potrebe su, uprkos modernoj tehnologiji i modernom konceptu, ostale nezadovoljene. Upravo je na toj poziciji bazirana dizajnerska strategija Interstuhla. Personalizacija i individualizacija proizvoda, unikatna serija koja u prvi plan izbacuje poseban dizajn, podržana je ekonomskom i funkcionalnom orijentacijom i najkvalitetnijom proizvodnjom.

Već dve godine aktuelno je nešto što nosi ime EULDA. To je skraćenica od European Logo Design Annual. U pitanju je godišnji izbor za najbolji evropski znak, odnosno logotip. Pored toga, biraju se i najbolji logotipi pojedinačnih zemalja koje u takmičenju učestvuju. EULDA takmičenje pokrenuto je u Milanu; u njegovu organizaciju uključila su se evropska udruženja i institucije vezane za vizuelne komunikacije (među njima i Icograda, AIGA, BEDA, PDA i Art Directors Club of Europe), a najveći sponzori su SAPPI i Fontegrafica.

"Ne razumem ljude kojima je dosadno. Meni nije nikada dosadno. Mislim da je veoma lepo (lep osećaj) kada se neko kreće. Ja uživam u kretanju. Fizičkom, mentalnom, emotivnom - svejedno. To je kreativan proces koji me nikada ne umara. Osvrnem se za ljudima sa jakim intelektom i obradujem se kada vidim odjek u nečijim očima. Plaše me izgubljeni pogledi izgubljenih ljudi. Ja permanentno stvaram i moj kreativni haos uvek vodi ka nečemu"

Londonska nedelja dizajna ove godine održana je po peti put. Iako se radi o relativno mladoj manifestaciji, ona ima sve značajnije mesto u kalendaru svetskih kreativnih dešavanja. Sa više od 200 projekata i publikom od preko 300 000 posetilaca, ubrzano postaje jedan od najvažnijih događaja u svetu dizajna. Festival je "kišoban" za različite brendove i gaji partnerski odnos sa širokom mrežom organizacija i individua, od muzeja i prodavnica, do sajmova, časopisa, poznatih dizajnera i velikih brendova. Teme ovogodišnjeg London Design Week-a bile su ekološka pitanja i samoodrživa arhitektura i dizajn. Prikazano je mnogo talenta, energije i novih ideja.

41. Bitef ponudio je najrazličitije oblike scenskog izražavanja. Izrael je prikazao savremeni ples u spektakularnoj, minimalističkoj formi. Preestetizovan i filozofski Kasteluči (Romeo Castellucci) ponudio je svoje neverbalno pozorište prizora. Slovenci su u (post)postmodernističkoj rekonstrukciji avangarde šezdesetih postavili pitanje "da li se išta promenilo". Finsku hladnu distanciranost koja je Beogradu uvek bila bliska, videli smo kroz "novi cirkus" sa filozofskim pitanjima. Bacači sjenki su srušili distancu između glumca i gledaoca, koja je vekovima postojala, i ponudili intiman doživljaj kreiran za svakog gledaoca pojedinačno.

Zorica Tomić, definitivno najseksepilnija doktorka nauka koju Srbija ima, uporno se ljubi na svakom koraku tvrdeći da je to užasno zdravo. Kao vanredna profesorka na Filološkom fakultetu u Beogradu, uspešno predaje dva predmeta - kulturologiju i komunikologiju. Završila je Filozofski. Razume se u sve i svašta, a kako očevici tvrde, njena predavanja su uvek puna. Kaže da ne obara studente, ali da mora da se zna za šest. Jedno vreme je predavala i na Fakultetu političkih nauka. Rak u horoskopu. Ima sestru bliznakinju Miru, ćerku i psa. Ima i prelepe oči. Još lepši osmeh. Svi zubi su njeni. Napisala je "Muški svet" i "Poljubac u doba kuliranja". Kolumnistkinja je Blica.

Kada želite da otputujete negde gde ima i mora i zabave i istorije i umetnosti, nekoliko je mesta na globusu u koje možete uprti prst. Barselona je grad koji se od Olimpijade naovamo razvio tako da se ni njegovi stanovnici ne mogu lako snaći. Katalonska prestonica, sa oko tri miliona stanovnika (uključujući i periferiju grada), po veličini je drugi grad u Španiji. Budući da leži direktno na Mediteranu, klimom i lepotom lako postaje idealno mesto za život. Kao najveća mediteranska luka, glavni je ekonomski centar. Tradicionalno buntovnički, ovaj grad su takvim napravili upravo njegovi žitelji - Katalonci.