Ambijenti Br. 25 (novembar 2007)

Svi oni koji su želeli da saznaju šta je to održivi razvoj, da dopune svoje znanje ili uđu u diskusiju sa svetskim stručnjacima iz oblasti urbanog planiranja, bili su 26. oktobra u Beogradu, u novootvorenoj hali Expo XXI. Međunarodna konferencija koju je organizovala Holcim Fondacija u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom u Beogradu, održala se povodom drugog svetskog takmičenja sa temom održivi razvoj i izgradnja - Holcim Awards. Fondacija Holcim deo je Holcim Grupe, jednog od najpoznatijih svetskih proizvođača cementa, agregata i betona. Osnovana je da bi promovisala principe održive izgradnje i brige o životnoj sredini. Na regionalnim i globalnim takmičenjima, ova fondacija nagrađuje najinovativnija i najkreativnija rešenja iz ovih oblasti.

Osvrt na knjigu dr Bruna Zevija (Bruno Zevi) "Koncept za kontraistoriju arhitekture", nedavno prevedenu na srpski jezik. BRUNO ZEVI (1918-2000) je svetski poznati kritičar i promoter arhitekture. Rođen je u Rimu. Bio je redovni profesor istorije arhitekture na univerzitetima u Veneciji i Rimu. Autor je brojnih knjiga, među kojima se ističu "Ka organskoj arhitekturi", "Kako gledati arhitekturu" (prevedena na srpski jezik), "Istorija i prostori moderne arhitekture", "Moderni jezik arhitekture", "Arhitektura kao predskazanje" i "Kontraistorija i istorija arhitekture", kao i monografskih eseja o Rosetiju, Mikelanđelu, Rajtu, Mendelsonu i Teranjiju (Biagio Rosetti, Michelangelo Buonarroti, Frank Lloyd Wright, Erich Mendelsohn, Giuseppe Terragni).

Hotel Q! se dizajnom enterijera i uslugom razlikuje od standardnog hotela, a njegovi gosti su akteri na pozornici modernog načina života. Kad se probudite u jednoj od sedamdeset soba Hotela Q! i krenete na doručak, može vam se desiti da u prolazu naletite na Breda Pita. Neka vas to ne čudi - dizajnerski tim Graft koji je kreirao enterijer Hotela Q!, takođe je dizajnirao holivudski dom slavnog glumca. Osim toga, bar ovog hotela je jedno od najzanimljivijih mesta za noćni izlazak u Berlinu - pošto funkcioniše kao privatni klub, u njemu se okuplja elita modnog, filmskog, umetničkog i dizajnerskog sveta. Fotografisanje je zabranjeno, ali su primećene poznate ličnosti kako ulaze u njega, poput Džodi Foster, Dru Berimur i para Pit-Džoli.

Njujork se poslednjih godina ubrzanim koracima vraća na arhitektonsku mapu sveta. Nakon Fostera (Foster), Piana (Piano) i Anda (Ando), "svetska metropola broj 1" dobila je objekat izrađen u projektantskoj radionici Frenka Gerija (Frank Gehry). Ipak, poslovna zgrada medijskog konglomerata InterActiveCorp liči na sve drugo osim na još jedno od poznatih Gerijevih remek-dela. Izleda da je slavni kalifornijski arhitekta odlučio da odgovori na kritike po kojima je "logo-tekta" čiji svi objekti liče jedan na drugi.

Posle više od petnaest godina od poslednjeg izvedenog objekta namenjenog zdravstvu, Beograd je zahvaljujući profesionalnosti i dobroj saradnji investitora KBC Bežanijska Kosa, Ministarstva zdravlja i Energoprojekta, dobio novu dijagnostičku polikliniku. Prema zahtevima Kliničko-bolničkog centra Bežanijska Kosa, novoizgrađena poliklinika primila je različite specijalističke i dijagnostičke službe, za koje nije bilo mesta u ograničenim kapacitetima postojeće bolnice.

Stan koji vam predstavljamo nalazi se u Nebojšinoj ulici, u zgradi kraj Karađorđevog parka. Veliki, četvorosoban stan u dobrom kraju, s pogledom na zelenilo, trebalo je prilagoditi potrebama jednog para. Zadatak arhitekte je da oseti život investitorâ i formira prostor u kome će se njegovi korisnici osećati prirodno, "kao kod kuće". U po svemu standardni stan, sa uobičajenom podelom na dnevnu i noćnu zonu, trebalo je uneti novi duh u skladu s novim zahtevima. Autor projekta enterijera, arhitekta Sanda Vukadin, želela je da prostor oslobodi u što većoj meri. Zamislila je prostor pun lakoće čija otvorenost stvara atmosferu u kojoj svako uživa.

Tanja Milovanović je ponovo napravila hit. Redizajn prodavnice na Terazijama usmerio je pažnju svih onih koji vole šoping, ali i arhiteturu i dizajn, na Nikola's. Iako je projekat urađen još pre dve godine, jasan koncept i prava mera učinili su da ovaj prostor ne bude samo trendy, već i da uspostavi nove standarde u enterijerima prodajnih prostora. Tanja Milovanović je jedna od najtraženijih enterijeristkinja. Angažovana je kao arhitekta za mnoge brendove. Ono što je čini posebnom jeste sposobnost da se menja i da uvek pronađe nešto što će prostoru dati osobenost.

Patrisija Urkiola posetila nas je kao učesnica ovogodišnje Beogradske nedelje dizajna. Njeno gostovanje bilo je sa posebnom pažnjom najavljivano - u goste nam stiže vodeća ženska zvezda u svetu industrijskog dizajna! Premda deluje kao da je taj uspeh stigao preko noći, već letimičan pogled na njenu biografiju govori o kontinuiranoj i svesrdnoj predanosti arhitekturi i dizajnu. Rezultat toga najuočljiviji je u samom njenom radu - zanimljivoj kombinaciji naizgled oprečnih stvari: striktnog i anarhičnog, komfornog i individualnog. Ona je pustila mašti na volju i odlučila da se zabavlja, stvarajući stolice u obliku cveća, nameštaj koji kao da igra, oblikujući fotelje preobučene u ženske haljine.

Savremeni tokovi odavno potvrđuju da dizajn nije isključivo umetnička disciplina koja egzistira nezavisno, već se prepliće sa svim životnim sferama, ulazi u naše domove, poslovne prostore i prati i usmerava gotovo sve naše društvene aktivnosti. Isti je slučaj i sa modom koja prestaje da bude privilegija pojedinaca i postaje deo svakodnevice. Dizajn i moda, dve discipline za koje se ne može reći da su suštinske za našu egzistenciju, premda nesumnjivo oplemenjuju naše živote, gotovo uvek idu ruku pod ruku, dopunjuju se i prepliću.

Ekskluzivno za Ambijente Paolo Pininfarina Na svetskoj sceni prisutan je veliki broj proizvođača čije je ime garancija za dobar, kvalitetan, perfektno dizajniran, jednom rečju vrhunski proizvod. Ali kada bi trebalo izdvojiti dizajnerski studio koji pruža istu garanciju, a pri tom aktivno učestvuje u stvaranju savremenog potrošačkog društva gotovo čitav vek, samo po sebi nameće se ime Pininfarina. Svoju besprekornu reputaciju pravdaju saradanjom s nekima od najčuvenijih svetskih proizvođača, bilo da je reč o automobilskoj industriji, industriji nameštaja, o proizvođačima predmeta za stambene ili poslovne prostore ili proizvođačima predmeta za svakodnevnu upotrebu.

Takaši Hatori je dizajnirao fotelju Pre za kompaniju Antidiva. Forma fotelje podseća na trudnice. Takaši je zaista i tražio inspiraciju u svojoj trudnoj ženi. Na prvi pogled fotelja izgleda pomalo rigidno, ali je u stvari mekana i udobna, kao i buduće mame. Presvučena je platnom ili kožom. Visoka je 830 mm, duboka 630 mm, a široka 600 mm. www.antidiva.it

Ukoliko vam je potreban koktel inspiracije koji će doprineti što efikasnijem ulasku u novu fazu kreativne evolucije, poseta Njujorku je sjajno rešenje. Takvu formulu možete ponavljati koliko god puta hoćete, jer se za samo nekoliko meseci u ovom gradu desi dovoljno toga da nikada ne možete da kažete da ste videli i doživeli sve, počev od generalnih koncepata razvoja i strateških zahvata, pa do posebnog i upečatljivog duha svakog kraja koji stvaraju i razvijaju Njujorčani koji u njima žive.

Svako grafičko rešenje mora da se što bolje prezentuje klijentu... A šta se dešava kada klijent to isto rešenje treba da prezentuje dalje? Početkom oktobra na zvaničnom sajtu RTS-a objavljena je vest da je stručni žiri doneo odluku o pobednicima konkursa za lokalni znak/logotip Izbora za pesmu Evrovizije 2008. Početak glasi doslovce ovako: "Odluka o pobednicima (...) poverena je stručnom žiriju u sastavu: Miodrag Tabački, scenograf; Slavimir Stojanović, dizajner; Ivan Stanković, direktor marketinške agencije Communis i Tanasije Kunijević, šef grafike RTS, čiju stručnost do sada niko nije dovodio u pitanje. Njihova odluka bila je jednoglasna."

"U Beogradu postoji energija koja omogućava da se spoje i one stvari koje se inače ne bi spojile", rekao je umetnički direktor ovogodišnjeg Oktobarskog salona dr Loran Heđi (Lóránd Hegyi) jedan od najznačajnijih evropskih kustosa i istoričara umetnosti, na čiji je poziv 86 umetnika iz 13 zemalja (70 iz sveta i 16 iz Srbije) u okviru Salona promišljalo na temu "Mikronarativi". On je istakao i da 48. salon predstavlja, pre svega, emotivan pristup umetnika malim ljudskim realnostima i suštinskim vrednostima. Kao što su nas već navikli, i ove godine, po 48. put, Oktobarski salon doneo je u srpsku prestonicu nove umetničke tendencije.

Ženski vez: Leta 2000. godine ohrabrili smo se da ohrabrimo nekoliko ženskih grupa da, nakon veka i po postojanja prepisivačkih kuvarica, na platno iznesu svoje stavove i sumnje. Dekontsrukcijom kvazi-folklornog nasleđa od tada nastaju vezovi koji se više ne bave samo idiličnim prikazom poslušne, bogobojažljive, naivne domaćice, nego i spremnošću direktnog suočavanja sa porodičnim, socijalnim i političkim predrasudama. Malo je veliko. Kuhinjsko šaputanje duže se pamti od školskih diktata. Nove kuvarice su tu da zamene pogrešne lekcije.

Vuk Vidor. Umetnik, rođen u Beogradu, živi u Parizu, često boravi u Njujorku. Diplomirao arhitekturu sa projektom "Nevidljivi gradovi" inspirisanim istoimenom knjigom Itala Kalvina. Crta, slika. Opčinjen je pop kulturom. Izlaže u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji, SAD-u, Belgiji, Italiji... Godine 1995. započinje projekat "Serbia Remix", zaokupljen fenomenom Srbije takvom kakva je. Voli dobru muziku. Ima stila.

Izbor našeg proslavljenog violiniste Sretena Krstića za umetničkog direktora, odnosno selektora ovogodišnjeg BEMUS-a, bio je sjajan potez. Ne samo da se gospodin Krstić rukovodio sopstvenim znanjem i iskustvom ("Među muzičarima koji će se predstaviti na ovom Bemusu dosta je onih koje sam slušao. I posebno za njih mogu da garantujem..."), već je u ovaj stari gradski festival ozbiljne muzike uneo neophodne novine, tako sprečavajući da se festival zapusti i spadne na konzervativnu predstavu o ovoj vrsti muzike.

Ukoliko vas put navede na novi kontinent, grad Sijetl vrlo verovatno neće biti vaša prva destinacija, ali ako ga jednom posetite, može lako postati grad u koji ćete se rado vraćati. Smešten na krajnjem severozapadu američkog kontinenta u državi Vašington, između zaliva Pjudžet i jezera Vašington, ovaj grad poput srednjovekovnih utvrđenja čuva prolaze ka kontinentalnom delu Amerike s jedne strane i beskrajnim prostorima Aljaske s druge. Bedeme utvrđenja čine planinski venci Kaskada na istoku i Olimpijske planine na zapadu. Prvi doseljenici iz Evrope stigli su davne 1851. godine i naselili su se u delu grada smeštenom uz samu obalu, koji su nazvali Alki, što je na ondašnjem lokalnom trgovačkom jeziku značilo otprilike "jednog dana". Takođe, prema predanjima, grad Sijetl, poput Rima, leži na sedam brda.