Ambijenti Br. 27 (januar 2008)

Ako volite arhitekturu, onda svaki prostor posmatrate sa zanimanjem. Kada su stambeni prostori u pitanju, prirodno je da pokušavate da se smestite u njih. Nije retko da vas neki ambijent osvoji, a da znate da ne biste u njemu mogli da živite. Ovaj stan, sasvim neočekivano, izgleda kao da čeka baš moje kofere. Aleksandar Miljuš je autor mnogih enterijera u gradu. Izgradio je svoj stil, muški i prepoznatljiv. Dobra arhitektura same zgrade dala je mogućnost Miljušu da projektuje enterijer u retko dobrim uslovima. S lepom kvadraturom (250 m2 i 40 m2 terase) i projektnim zadatkom koji je uslovljavao samo jednu spavaću sobu, Miljuš je imao gotovo odrešene ruke.

Lokacija: Vračar, Hadži-đerina ulica br. 12 Ambijent: Sanus per aqua centar gradskog tipa Radni naziv: Hadžilook, zvanično Vitalux Autor: Roman Vrhovski Počelo je sa zgradom u izgradnji, dve godine kreni pa stani. Lokal u prizemlju s manom - uskim grlom između uličnog i dvorišnog trakta, pretvoren je u prednost - dobijen je miran, opuštajući, dvorišni spa ambijent i disko-vrisko kozmetičko-frizerski salon ka ulici.

Majik je restoran koji potpisuju Maja Vidaković i Karim Rašid (Karim Rashid). Već je činjenica da smo osvojili parče svetske arhitekture značajna sama po sebi. Naravno, nije sve što je strano i bolje. Ali, upravo zato što se mnogi od nas osećaju delom sveta, zaslužujemo mogućnost da u svom gradu probamo i doživimo svakojaka, različita iskustva. A upravo se o tome ovde radi. Maja Vidaković sa svojom organizacijom Mikser već godinama radi na projektu stavljanja Beograda na mapu sveta. U jednom od tih projekata uspela je da dovede Rašida i da mu prikaže Beograd koji će biti izazov za njega. Zatim mu je nesebično ponudila da zajedno rade na projektu koji je bio njen. I, evo. Posle nekoliko godina različitih peripetija oko dozvola i papira, konačno je pred nama jedno drugačije iskustvo.

U najpoznatijoj Pariskoj aveniji, Jelisejska polja, Citroen je 27. septembra ove godine otvorio vrata svog novog salona. Zgrada je u vlasništvu Citroena još od 1927. godine i bila je domaćin njihovog glavnog salona decenijama. Dizajnirana u internacionalnom stilu, deluje monumentalno, kao reper u svom okruženju. Kada je firma PSA, vlasnik ovog prostora, osamdesetih godina prošlog veka zapala u finansijske probleme, odlučeno je da će se zgrada izdati na dvadeset godina lancu restorana, koji ju je, međutim, do te mere uništio da je zgrada morala da se kompletno renovira.

Pre svih drugih velikih firmi ili tipografskih studija, čovek koji se zove Geri Hastvit (Gary Hustwit) podsetio je svet na jedan jubilej. Ove godine, pored svega ostalog stvorenog 1957. godine, svoj pedeseti rođendan slavi i jedno važno pismo. To je pismo koje je toliko prisutno da je veliki deo nas možda i prestao da ga primećuje - neponovljiva helvetika.

Podnaslov ovog teksta mogao bi biti i strani termin odomaćen u modernom žargonu - brand yourself (brendiraj samog sebe). Zašto? Zato što živimo u potrošačkom društvu, a naš se život sve više odvija po nepisanim pravilima koja i te kako podsećaju na pravila jednog velikog, globalnog tržišta. Cilj ove priče nije komercijalizacija, već naprotiv, podsticaj personalizacije autora. Svesni smo da kreativni rad mnogih talentovanih stvaralaca često ostaje neprimećen i marginalizovan. Mnogi kreativci beže u umetnički underground, krijući se usled straha od neuspeha.

Stiže nam veseli starac Deda Mraz i donosi poklone silne. Deda Mraze, Deda Mraze ne skreći sa staze! Spremite se za predstojeće praznike, pošaljite čestitke, okitite jelku, napunite trpezu, spakujte poklone. Pošaljite dragima novogodišnju čestitku! čestitka na kojoj Deda Mraz zvani Mr. Nik Pin poručuje "Ho, ho, ho!" - dizajn je nemačke kompanije Raumgestalt. www.raumgestalt.net

Krajem godine, tačnije od 11. do 24. decembra, u maloj galeriji Singidunum u Beogradu održana je izložba zimskog nakita Ljudmile Stratimirović. Ogrlice kao niske raznobojnih cvetova ukrašene vezom i perlama ili bokori "vunenog" nezaboravka kombinovani s dugmićima raznih oblika i veličina, deo su ove zimske postavke.

Na ovogodišnjem Design Miami, izdavač Die Gestalten Verlag predstavio je Fragiles - izložbu neobične kolekcije predmeta od porcelana, keramike i stakla, koja ilustruje na koje su načine vizuelna kultura i high tech procesi proizvodnje uticali na ovu delikatnu oblast umetničkog stvaralaštva.

U galeriji Haos, izložbom Štapom po pesku Mirko Ilić predstavlja crteže iz raznih faza svog rada. Postavljeni po zidovima i podu, crteži govore o procesu od nastanka do realizacije ideje, o ideji kao robi i crtežu kao potrošnoj stvari. Izložba crteža Mirka Ilića dočekana je kao veliki kulturni događaj. Kao i u većini sličnih situacija kad Beograd ugošćava veliku umetničku zvezdu, u javnosti kao da je izostala priča o suštini, poruci i kontekstu. Mirkova izložba je, kao i svi drugi segmenti njegovog rada, socijalni i društveni performans. Neuobičajeni način izlaganja radova, kako onih na zidovima tako i onih na podu, komentarisan je kao dizajnerski štos koji treba da ukaže na prolaznost crteža u stvaralačkom procesu od ideje do realizacije. Ipak, čini mi se nemogućim da se ispod toga ne kriju i drugi slojevi Ilićevog komplikovanog uma.

Ana Vučković, definitivno jedna od najinteresantnijih pojava na kulturnoj mapi Beograda, dokazuje da kvalitet uvek ispliva na površinu. Još od trenutka kada je lansirana kao književna vedeta, tako što je sa 19 godina ušla u uži izbor za NIN-ovu nagradu, ona ne posustaje, i sve je bolja i bolja. Rođena je u Beogradu, 1984. godine. Škorpija. Dupla. Završila je četrneastu. Posle toga upisala FDU, Odsek dramaturgija. Hispanista. Najpre bila autor Narodne knjige - "Epoha lipsa juče" i "Lust 'n' Dust", da bi ove godine zvanično prešla u Lagunu i objavila "Plišani soliter" koji tek treba da postane bestseler. Dobitnica Pekićeve nagrade. Strasna i u životu i u prozi. Brbljiva.

Njoj čitate pisma, zajedno radite, obedujete, polivate je kafom, lepite joj etikete. Putujete zajedno. Kada joj nije dobro - i vi tugujete, idete ruku pod ruku u kupovinu, tepate joj. U retkim trenucima, kada vam dosadi, ućutkate je i napustite bez trunke griže savesti. Vaša mašina, vaš računar, savršeni je saputnik; lični edukator od koga se ne stidite i možete da je pitate šta vam padne na pamet; pristupom globalnoj Mreži omogućava vam da zadržite anonimnost, a budete prisutni u javnosti. Dovoljno oslobađajuće deluje na vaš nervni sistem dok joj se prepuštate i u sadejstvu transformišete. Obuzima vas, jednom rečju - sa njom živite svoj Drugi život. Istoimena kompjuterska igra preti da uradi nešto slično sa onim što nazivamo stvarnost.

Londonci kažu: "Ko se umorio od Londona, umorio se od života." U pravu su. Ovaj grad ne umara. Osvaja na prvi pogled, i drugi, i treći... Priznajem, imala sam predrasude. Mislila sam, nakon što sam doživela Njujork, da je sve drugo - drugo. I jeste, ali i nije. London je centar Evrope, metropola koja je odavno veća od Britanije. London je i svet. A opet, potpuno neočekivano, to je topao grad po meri čoveka, u kome se osećate dobrodošlo od prvog koraka. Naš put u London inicirao je British Airways, koji je izabrao baš Ambijente kao novine u kojima želi da predstavi svoj novi objekat - Terminal 5. Tako, posle dva dana posla, nas dve smo se uputile u četvorodnevnu avanturu otkrivanja Londona.