Ambijenti Br. 28 (februar 2008)

British Airways je najveća britanska nacionalna aviokompanija i jedna je od najstarijih na svetu. Terminal 5 na londonskom aerodromu Hitrou (London's Heathrow Airport), kao što se iz naziva vidi, peti je objekat sagrađen za potrebe ove aviokompanije i predviđen je za sletanje isključivo British Airways-ovih aviona. Kao i kod nas, aviokompanija je samo korisnik zgrada i infrastrukture, dok je njihov vlasnik BAA (British Airport Autority). Peta terminalska zgrada British Airways-a nosi potpis Ričarda Rodžersa (Richard Rogers), tačnije njegovog biroa Rogers, Stirk, Harbour & Partners (nekadašnji Richard Rogers Partnership) koji ima ofise u Londonu, Barseloni, Madridu i Tokiju.

Novo zdanje Megatrend univerziteta u ul. Goce Delčeva 9 na Novom Beogradu nosi ime "Džon Nezbit Megatrend edu-centar" i donosi niz novina, kako u vizuelnom, tako i u tehničko-tehnološkom smislu. Mnogi elementi u arhitekturi i dizajnu ovog objekta po prvi put su realizovani na ovim prostorima. Autor, arhitekta Ljubomir Janković, veruje da delo nikada nije samo građevina, već i simbol koji čini deo konteksta ili mu donosi novo značenje, izražavajući određen stav u prostoru i vremenu. Celovitost volumena objekta razbija se na vizuelne fragmente, pri čemu se partije fasadnog platna dopunjuju i obogaćuju likovni izraz. Stepen kvaliteta ugrađenih materijala definiše i status same ustanove, pa stoga dizajn objekta Univerziteta treba da sugeriše komunikaciju sa celim svetom i poziciju koju želi da ostvari u njemu.

Arhitekta Predrag Pega Radosavljević dobio je zadatak da rekonstruiše postojeću kuću u mirnoj ulici u rezidencijalnoj zoni Beograda. Tročlana porodica trebalo je da dobije udoban i funkcionalan dom. Stanari su želeli da se prizemlje kuće što više otvori, a autorova ideja je bila da se prostor prizemlja vizuelno objedini, bez obzira na denivelacije u podu, kako bi se dobio utisak širine i kompaktnosti prostora. Konstruktivni sklop uslovio je ograničenja iz kojih je proisteklo rešenje.

U popularnoj, šarenoj novosadskoj Ulici Laze Telečkog, jednog dana osvanula je potpuno bela kuća. U početku je sve izgledalo kao greška, kao prolazna faza u procesu u kojem će se, na kraju, ipak pojaviti neka boja, ornament, ciglica... Međutim, stara prizemna kuća odlučno je ostajala bela - od sokle do strehe. Kakvo olakšanje, kakav divan predah za oko zasićeno živopisnim lokalnim šarenilom uličnog niza. Uskoro je bela kuća dobila ime. I to ne u deminutivu. Ni "podrumče", ni "tavanče" - već kafe-restoran "Dva anđela". To je već bio siguran znak da se unutra dešava nešto neobično. I zaista - prostor koji se otvara pogledu iza starinskih ulaznih vrata (naravno, belih), iznenađuje na mnogo načina.

Da život postoji i u tridesetim i četrdesetim, znala sam i pre nego što je Darkwood Dub napravio pesmu o tome. Ipak, život je različit u svakoj dekadi. Energija i ritam su drugačiji. Zato se, kada me pitaju gde izlazim, obično samo nasmejem. Retko ko iz moje generacije izlazi. Naročito ne oni koji imaju porodice i vode "ozbiljne" živote. Kad je pre nekoliko meseci đorđe Gec poslao rendere s objašnjenjem da radi diskoteku za našu generaciju, svi smo izrazili sumnju u koncept. Ipak, prostor je nekako od početka bio baš "za nas". Beton i somot. Sivo, hladno, a intimno. I tako, zajedno sa autorom, gledali smo kako se atomsko sklonište pretvara u mesto pozitivne energije.

Poznata tokijska shopping zona Omotesando, gde su žene kao glavna ciljna grupa svakodnevno u potrazi za najnovijim krpicama i modnim sitnicama, nedavno je dobila novu salu za aerobik i rekreaciju inspirisanu savršenim proporcijama ljudskog tela. Fitness Club Illoiha Omotesando namenjen je damama koje vežbama i uživanjem u jogi odaju poštovanje dobrom duhu i zdravom telu. Kreativni tim dizajnerskog studija Nendo napravio je dopadljivu referencu na zlatni presek i sportove na otvorenom za ženu koja je spremna da "osvoji Omotesando" penjući se uza zid fitness kluba.

Po teoriji "vu ksinga", pet elemenata sačinjavaju ceo univerzum: vatra, drvo, voda, zemlja i metal. Ostvarenje srpskog arhitekte đorđa Dašića u Tokiju - vila Oksner, u svom total-dizajnu nedvosmisleno sprovodi ovaj princip. Rađen u punom dosluhu sa prirodom i realnim potrebama korisnika, sa idejom da arhitektura treba da se uklopi u svoje okruženje a ne da mu se nametne, ovaj objekat nosi još jednu, višu ideju i namenu: da primi i izloži bogatu kolekciju umetničkih knjiga, slika i nameštaja koji su u posedu vlasnika.

The East Beach Café se nalazi na šetalištu pored morske obale Litlhemptona na jugoistoku Engleske. Početna inicijativa je bila želja investitora da zameni postojeći kiosk objektom kapaciteta za šezdeset gostiju, koji bi postao popularno mesto za lokalne žitelje, ali i novi prostorni reper, odnosno nova atrakcija za turiste u kraju. Novi kafe će ponuditi prolaznicima sklonište od oštrih priobalnih vetrova koji duvaju tokom čitave godine i pružiti im neometan pogled na pučinu. Tomas Hedervik objašnjava svoj pristup na sledeći način: "Obala kod Litlhemptona poseduje sirovu lepotu.

Najuzbudljivija svetska konferencija kreativne industrije - Modern2, održaće se ponovo u Beogradu u okviru ovogodišnjeg Belgrade Design Week-a, od 8. do 10. maja 2008. godine. Neka od najvećih imena svetskog brendinga, advertajzinga, dizajna, arhitekture, izdavaštva, novih medija i biznisa, pokazaće nam svoju verziju modernog života. Jedan od predavača na konferenciji Modern2 ovogodišnje Beogradske nedelje dizajna je Danijel Libeskind (Daniel Libeskind), internacionalna figura sveta arhitekture i urbanog projektovanja i jedan od najuticajnijih arhitekata današnjice.

Prostorož čine tri arhitekte: Alenka Korenjak, Maša Cvetko i Ana čeligoj. Svojim idejama i privremenim intervencijama, zagolicale su grad Ljubljanu, ukazujući na značaj njegovih javnih prostora. Rehabilituju zapuštene gradske šupljine postavljanjem neočekivanih artefakata i iznenađujućim elementima na neočekivanim mestima - uske pasarele ispunjene jabukama, viseći akvarijumi sa zlatnim ribicama, ružičaste cipele... Ali, njihova prava namera nije samo da kratkotrajno našminkaju mesto, već izazivanje reakcije stanovnika Ljubljane i gradskih vlasti u rešavanju postojećih problema u urbanom tkivu. Sada je sve bolje: grad je blagonakloniji i više razmišlja o potrebama svojih stanovnika.

"Ponekad se odnosim prema svojim umetničkim delima kao prema prirodnim fenomenima. To je izraz koji naučnici ponekad koriste da opišu svoje eksperimente, ali su moji ciljevi drugačiji. (...) Manje me interesuje da stvaram alternativnu realnost, a više želim da kroz svoju umetnost obuhvatim nedokučivost sveta koji nas okružuje." Ned Kan (Ned Kahn)

Dijakritici su nastajali dugo i imali su - i imaju - mnogo uloga. U staroslovenskom su, na primer, označavali brojeve; u jezicima poput grčkog i francuskog označavaju akcente. U mnoštvu drugih jezika, među kojima je i naš, označavaju glasove za koje u standardnoj latinici ne postoji odgovarajući znak. Sa razvojem tipografije oni su u štampanom tekstu dobili i svoju estetsku ulogu - danas je akcenat iznad nekog slova ne samo glasovni, već i grafički akcenat - diskretan ukras koji rečima daje dodatni "šmek". Iz ovog razloga se dijakritički znaci često koriste u foreign branding pristupu kod davanja imena novim proizvodima.

Da priča o najnovijoj kolekciji Dot iz palete proizvoda Bagno Alessi ne bi bila još jedna banalna priča o opremi za kupatlo, moramo se vratiti u XVIII vek kada su se članovi porodice Alesi otisnuli na put, u Nemačku, kako bi ovladali tehnikom izrade kvalitetne grnčarije. Od tada pa do današnjih dana članovi ove porodice bavili su se proizvodnjom upotrebnih predmeta i opreme za kuću. Ali, tek se početkom dvadesetih godina prošlog veka đovani Alesi (Giovanni Alessi), ponet trendom industrijalizacije i tehničko-tehnološkog napretka, usudio da otvori sopstvenu radionicu i pokuša da svoje porodično ime pretvori u simbol kvaliteta, vrhunske izrade i dizajna.

Osvanuo je lep i sunčan dan. Sunčevi zraci nežno su pali na moje lice i probudili me. Pomislih, današnji dan nudi pregršt neodoljivih sadržaja: zimski bioskop - Džeri Li Luis, Džon Vejn, pas po imenu Hund i Slavko Štimac kad je bio mali; zimski sportovi i Olimpijada sa Vučkom na čelu; perjane jakne i Michelin look, pravljenje igloa, klizanje na Starom DIF-u i čaj od šipka iz plastičnih čaša, skijanje na skijicama od plastične gajbe i sankanje na stazi smrti, karamel mleko posle svega; mnogo više vremena za ZX Spectrum, Commodore 64 i vanzemaljski zvuk učitavanja igrica sa audio kaseta...

U Londonu je u oktobru otvorena izložba Šibolet kolumbijske umetnice Doris Salsedo (Doris Salcedo). Ona je osmi umetnik pozvan da izloži instalaciju u Turbine hall, centralnoj prostoriji Tate Modern galerije u Londonu. Kad umetnik izlaže u ovom prostoru, to je znak da ulazi u main stream tokove i da postaje značajno ime na savremenoj umetničkoj sceni. Instalacija koju je Doris Salsedo osmislila za ovaj prostor nastavlja se na njen dosadašnji rad u ideološkom i socijalnom smislu, ali umetnički pomera granice njenih ranijih radova. Šibolet govori iz pozicije čoveka Trećeg sveta koji je dobio priliku da pošalje poruku iz srca Evrope. "Šibolet" je običaj, fraza ili upotreba jezika koja izražava pripadnost određenoj socijalnoj grupi ili klasi. Po definiciji, služi da opiše one koji "ne odgovaraju".

Beogradski festival igre svake godine postaje sve ozbiljniji i sve važniji za ovaj grad. Ove godine festival zatvara spektakl koji je sinteza nekoliko umetničkih struka. Savremeni pokret, arhitektura i dizajn u ovom projektu prikazuju Metapolis, utopijski grad budućnosti. Metapolis II su osmislili Zaha Hadid (Zaha Hadid) i koreograf Frederik Flaman (Frédéric Flamand), a oživljavaju ga igrači Marsejskog nacionalnog baleta (National Ballet of Marseille). Nije slučajno da metagrad kreira baš Zaha Hadid, arhitekta čiji projekti oblikuju gradove budućnosti.

Nju Orleans je jedan od najzanimljivijih svetskih gradova i jedan od retkih u kome se stalno nešto slavi. Svi koji su proveli makar deo života u Nju Orleansu, popularno zvanom NOLA (od New Orleans, Louisiana) vezani su za ovaj grad i smatraju ga svojom kućom. Poput bliskosti koja se automatski pojavi između naših ljudi kad se sretnu u inostranstvu, postoji bliskost i između stanovnika Nju Orleansa, bez obzira na to koliko su vremena tamo proveli i odakle potiču.