LifestyleBeogradski festival igre 2009

Piše Aja Jung

Poslednjih godina, igra je u modi. Igra koja inspiriše druge umetnosti, superiorna u tehničkom smislu, interesantna u različitosti i preplitanju modernih koreografskih rukopisa.

Njena fragilnost oduvek je nosila dozu misterije, jer su igrači ograničeni vekom trajanja svog instrumenta. To je poseban esnaf, koji svoje znanje i umeće nosi sa sobom. Bez pomagala, samo telo je zaduženo da proizvede i zvuk i muziku. Zaista, ni jedna druga umetnost nije toliko surovo osuđena na trenutak. Pokret nastaje i nestaje u istom momentu. Sve što se odigra, plod je uporne i mukotrpne vežbe, ali se nikada ne može ponoviti na isti način. Igra živi na sceni, na ekranu nikada nije ubedljiva, a tek vrhunskom fotografijom može da pokuša da se odbrani od svoje prolaznosti.

Današnja igra ne priznaje zvezde. Jednostavno, svi igrači imaju podjednako težak zadatak. Dok klasičan repertoar mora da neguje kategorizaciju, za savremenu produkciju potrebni su isključivo protagonisti. Nema malih uloga, kraljeva i kraljica, iznošenja tacni, stražara, lakih menueta, poslednjeg reda ansambla i statista. Svi moraju biti savršeni u svojoj baletskoj bazi i upotrebnoj opismenjenosti mnogobrojnim modernim tehnikama. Kao trenutni trend ili matematički odnos snaga, primećuje se pojava muških trupa i muških igrača koji su izbili u prvi plan. Razlog je u sve zahtevnijem koreografskom crtežu, odnosno neophodnoj fizičkoj izdržljivosti i brzini kakvu žensko telo ne može uvek da proizvede.

Otvaranje festivala i dolazak Baleta Monte Karla, pod visokim pokroviteljstvom Princeze Karoline od Hanovera, jedan je od onih događaja koji upisuje Beograd na kulturnu mapu Evrope. Prestižna kompanija, koja je učinila da balet postane ultimativna inspiracija svim ostalim umetnostima, slavi ove godine 100 godina od svog osnivanja. Svetsku istoriju igre u njoj su kreirali Pavlova, Petipa, Fokin, Nižinski, Mjasin, Karsavina, Lifar, Balanšin... Kostime i scenu za ovu trupu su osmišljavali i realizovali Brak, Pikaso, Šanel, Matis, Miro, Dali, Utrilo... A muziku komponovali Debisi, Prokofijev, Ravel, Stravinski, Štraus...

Danas se Karl Lagerfeld bavi kostimom i kompletnom estetikom trupe, kraljevska familija Monaka brine o njenoj produkciji i gostovanjima, a jedan od najznačajnih koreografa mlađe generacije, Žan-Kristof Majo, uspešno je predvodi. To je trupa koja se teško pomera, jer ima sve uslove da bi igrala kod kuće i nastupala u najpoznatijim svetskim centrima. Svaki odlazak podrazumeva niz igranja jednog naslova, opravdanost u tehničkom, finansijskom i promotivnom smislu. Beograd još uvek ne može da ponudi ovakve uslove, te su zato dolasci ovakvih kompanija prvi u regionu i jedinstveni u obostranoj hrabrosti. Jednostavno rečeno – ne propustite priliku da vidite Balet Monte Karla, tu, na sceni Sava Centra.

Kreator pokreta u filmovima o Hariju Poteru, trendi koreograf londonskog Sadlers Velsa, ali i londonskog Kraljevskog baleta, Vejn MekGregor, donosi svoju hit postavku Entitet.

Projekat je rađen sa pet vodećih britanskih psihijatara i bavi se fenomenom komande koju mozak šalje telu da bi nastao pokret.

Zbog specifične scenografije, Entitet ćemo takođe gledati u Sava Centru, ali u sali smanjenog kapaciteta i isključivo iz frontalnog rakursa. Po prvi put u Beograd dolazi i veliki ansambl Baleta Sao Paola, donoseći posebnu dinamiku i atmosferu, kroz tri rukopisa veoma različitih, a podjednako interesantnih koreografa. Švedski Kulberg Balet imao je nezaboravan nastup na festivalu pre dve godine, pa je njihov novi dolazak upriličen na zahtev brojne publike.

Postavke Johana Ingera koje ćemo videti, otvaraju dijalog neuhvatljivo brze plesne tehnike i precizne geometrije oblika. Modernu scenografiju čine visoki zidovi i fizičke pregrade, koje simbolizuju daljinu i otuđenost, ali i probleme savremenog i svakodnevnog predstavljene tako da mogu da ponese, rasplaču i zasmeju. Osim u Sava Centru, predstave ćemo gledati i u Ateljeu 212, Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Beogradskom dramskom pozorištu. Balet iz Štutgarta dolazi sa predstavom Don Q, u kojoj igraju dve plesne legende različitih generacija, Egon Madsen i Erik Gotje.

U potpuno muškom sastavu, upoznaćemo kompaniju Koni Jansen iz Roterdama sa predstavom Odskok. To je postavka modernih linija i sjajnog odskoka iz unutrašnjosti praznog bazena ili bele kutije. Sociedade Masculina iz Sao Paola je takođe muška trupa, koja dolazi sa programom koji je nedavno nagrađen na Bijenalu u Lionu. Videćemo i jedno Posvećenje proleća, ali u koraku vruće salse izraelskog koreografa Emanuela Gata, nove koreografske zvezde Baleta pariske Opere.

Praznik igre je pred nama.