EnterijerZima - boje leta, Fustic House, Barbados

Piše Hera
Fotografije Jenny Hall Communications

Na zapadnoj obali Barbadosa, tamo gde se nalazi Fustic House – privatno imanje za iznajmljivanje - klimatski uslovi i neobičan pejzaž ne poznaju zimu snežno belu i hladnu, kao mi... Ogromne plantaže šećerne trske koje se prostiru između tropskog, egzotičnog bilja i drveća mahagonija prema moru, nikada nisu bile pokrivene snežnim pokrivačem. Ovaj deo obale Barbadosa, koji izgleda u isto vreme i kao park i kao nečija privatna botanička bašta sa cvetovima ljiljana i lotosa, ima samo jednu reminiscenciju na kontinentalne zime - autentičan kamin iz sedamnaestog veka, smešten u trpezariji, centralnom delu vile Fustic House imanja. I, naravno, manir „belo na belom” autora enterijera,Olivera Mesela (Oliver Messel).

Centralna zgrada na ovoj plantaži, nekada nazivana Seaview, a danas Great house, sagrađena je 1750. godine na osnovama starije zgrade iz sedamnaestog veka. O tome svedoči restauriran, gore spomenuti zidani kamin. Tokom vremena dodavane su pomoćne zgrade i proširenja. Krilo nazvano Oliver Mesel, poznato još i kao Mesečeva paluba, dodato je 1970. godine kada se kuća nalazila u posedu Čarlsa Grejvsa, brata čuvenog engleskog pesnika Roberta Grejvsa. Boravak Olivera Mesela na Barbadosu ostavio je trajan pečat, ne samo u realizovanim projektima kuća kao što su Maddox, njegova kuća, Leamington paviljon, Mango Baz, Cockade House, Alan Bay i Crytal Springs, već i u onome što je mnogo suptilnije, a što svaki stanovnik Barbadosa i danas zna – u skoro savršeno zelenoj boji - Messel Green. Njen eksplicitni primer je upravo Fustic House.

Mesel Green i Belo na belom

Kada je krajem šezdesetih godina prošlog veka, Oliver Mesel (1904-1978) čuveni britanski pozorišni scenograf odlučio da promeni svoj kreativni prostor, okrenuo se arhitekturi i uređenju enterijera. Smisao za uobličavanje teatarske scene ostao je vidljiv u načinu na koji je Mesel inkorporirao prirodu u svoju novu opsesiju - enterijer. Perfekcionista sa smislom za pragmatizam, razvio je stil koji se može okarakterisati kao klasičan barok sa prizvukom romantizma, obučen u omiljenu zelenu boju, u Fustic House-u dovedenu do savršenstva. Fasciniran okruženjem, tropskim biljem i pogledom na Karipsko more, nije želeo da enterijer ostavi bez eksterijera, fascinatnog pejzaža, pa sve ovo predstavlja jedan mali intro onoga što danas poznajemo kao Indoor-Outdoor prostor.

Fasada od koralnog kamenja oštećenog vremenom koja se ogleda u plitkom jezeru sa bokorima ljiljana ispred samog ulaza u vilu savršen je kontrapunkt zelenom okruženju. Plitko otvoreno stepenište, bočno usečeno u prednji front zgrade, otvara malu, nameštenu terasu - izrađenu od drveta obojenog u zeleno – kao i glavni ulaz. Zeleni vitki stubovi sa svedenim kapitelima tipični su za Meselov stil i ponavljaju se na svim balkonima Fustic House-a.

Iz malog prostora za sedenje ulazi se u biblioteku, otvoren komunikativan prostor sa plitkim lukovima. Plitki lukovi i francuski prozori ovde su najava za jedan od načina definisanja prostornih celina - prostori nisu nikada potpuno zatvoreni i uvek imaju svoju samostalnost, prepoznatljivu u nameni.

Pod je takođe kontinuirana veza između svih prostorija u prizemlju. Izrađen od betonskih ploča sečenih u kockaste setove, ostavlja utisak uredno ređanih keramičkih pločica. Hladnoća betona je prevaziđena nijansom zelene boje. Na spratu, u spavaćim sobama, podovi su od drveta, takođe u zelenoj boji. Između ostalog, namera autora je da zelena boja poda bude ekstenzija zelenih drvenih šalona prozora, koji su opet ekstenzija bujne vegetacije. I ovo je jedan od načina upliva eksterijera u enterijer. Izuzetak je pod u trpezariji: da bi podržao karakter istoricizma prostorije (autentičan i rustičan kamin), pod je imitacija blokova cigle poređanih u matricu krupne riblje kosti.

Bele pufnaste sofe i stolice u biblioteci, kao i u maloj prostoriji za sedenje ispred iz Meselovog su vremena. Danas su presvučene novim belim pamučnim platnima i dopunjene jastucima i ručni su rad britanske dizajnerke Lindzi Tejlor (Lindsey Taylor). U glavnom salonu, koji se otvara prema bašti i sa druge strane prema moru, nameštaj je od ratana i atraktivnog mahagoni drveta, što je u skladu sa klimatskim okruženjem. Oble forme drveta su dopunjene belom bojom pamučnih jastuka i presvlaka. Uopšte, bela boja je u ovakvom prostoru, lagan i prozračan kontrapunkt zelenoj, minimalan neopterećujući dekorativan element. Dozvoljava i praktičnost i jednostavnost udružene sa romantikom.