LifestyleMONAKOPiše Vesna Milojević Monako je danas simbol bogatstva i luksuza, otmenosti i prestiža. Asocijacije kod ljudi uglavnom su otmene jahte, rulet koji se vrti i bolidi Formule 1 koji jure trkačkom stazom... Monako jeste sve to. Ali, tu priča o njemu tek počinje... Monako je državica na Azurnoj obali koju sa svih strana, pored Mediteranskog mora, okružuje Francuska. Prostire se na svega dve stotine hektara. Sa Francuskom ima sporazum po kojem ova velika evropska država brine o njenoj bezbednosti, dok je Monako u obavezi da u svojoj spoljnoj politici poštuje i deluje u skladu sa interesima Francuske. Do pre samo nekoliko godina, u ustavu kneževine Monako stajalo je da će, u slučaju da ne bude naslednika prestola u vladajućoj porodici Grimaldi, Monako pripasti Francuskoj, ali je ustav pre nekoliko godina promenjen i sada garantuje suverenitet narodu Monaka, čak i ako se vladarska porodica nađe u takvoj situaciji. Iako je Monako suverena država, sa Francuskom deli mnogo toga. Između ostalog, i carinsku uniju, pa samim tim i valutu. Otuda se i u Monaku koristi evro, iako ta kneževina nije član Evropske Unije. U Ujedinjene Nacije Monako je primljen devedesetih, ubrzo je dobio i svoj pozivni broj (+377), a još od sredine devetnaestog veka štampa svoje poštanske marke. Monako danas broji tridesetak hiljada stanovnika. Kuriozitet je da tek petinu čine sami Monakizi, koji zapravo predstavljaju manjinu u sopstvenoj državi. Najviše je Francuza, zatim gotovo podjednak broj Monakiza i Italijana, a onda dolaze Britanci, Nemci... Prva poseta kneževini može biti svojevrsno iznenađenje: ukoliko to nije udarna letnja sezona ili vreme održavanja nekog značajnog događaja, posetilac na ulicama neće zateći vrevu i gužvu. Razlog leži u činjenici da mnogi ljudi čije je zvanično prebivalište na adresi u Monaku ne žive zaista tu. Bogata kneževina, naime, važi za poreski raj, jer pojedinci ne plaćaju porez na ličnu dobit, pa se često kupuje stan samo radi prijave prebivališta. Većina stranih, bogatih stanovnika zapravo živi negde drugde, a u Monako najčešće svrati tokom letnjih meseci ili povodom specijalnih prilika. Grad je zato daleko od toga da bude prenaseljen, a zimi je, kažu, govoto pust. Potražnja za stanovima je tolika da oni bukvalno vrede milione evra. Dovoljan je kratak obilazak lokalnih agencija nekretnina da bismo se uverili da su cene garsonjera preko milion evra! Situacija na tržištu nekretnina direktno utiče na lice Monaka, jer posvuda niču blokovi stambenih zgrada, koje gotovo da se zidaju jedna na drugoj. Monako se, naime, nalazi na mestu gde se obronci Alpa gotovo direktno spuštaju do mora, te usled toga temelj jedne zgrade može biti u ravni sa vrhom susedne. Kneževina se može pohvaliti izuzetno visokom stopom bezbednosti. Monako ima najveći broj policajaca na svetu po glavi stanovnika, ali i po jedinici površine. Ukupno je nešto više od pet stotina radnika u plavom, ali je i to dovoljno za odnos prema kojem jedan policajac dolazi na manje od sedamdeset stanovnika. Policija je potpomognuta mrežom kamera koje pokrivaju kneževinu, pa se sa punim pravom za Monako može reći da predstavlja i bezbednosni raj. Baš kao i ekološki. To je još jedno polje delovanja na kojem se u kneževini posebno insistira. Još je Princ Renije III brinuo o životnom okruženju, dok njegov sin i naslednik Princ Albert II ne krije da je zaštita prirodne sredine jedna od njegovih najvećih strasti. Monako zato pomaže i finansira raznovrsne ekološke projekte širom sveta, a posebno vodi računa o svom dvorištu, te tako razvija samo one grane industrije koje nemaju preveliki štetni uticaj na okolinu. Monako živi i od trgovine, finansijskih i bankarskih usluga i – turizma. Kako se nalazi na Azurnoj obali, kneževina ima preko tri stotine sunčanih dana godišnje. Ali, čak i kad sunca nema i kad se na kneževinu spuštaju oblaci sa obližnjih planinskih vrhova, to neće oterati turiste, jer je Monako davno stekao reputaciju koju je teško uzdrmati. Azurna obala je još krajem osamnaestog veka postala atraktivna (zimska) turistička destinacija za Britance, da bi u narednom veku počeli da je pohode i Rusi. Devetnaesti vek označio je i početak razvoja turizma u Monaku. Sredinom tog veka potpisan je sporazum po kojem je Monako ustupio dobar deo svoje teritorije u zamenu za potpuno priznavanje suverenosti i nezavisnosti. Tadašnji vladar kneževine, Princ Šarl III, uvideo je da se državica našla u velikom problemu jer se, zajedno sa značajnim delom svoje teritorije, oprostila i od velikog dela svojih prirodnih resursa. Ubrzo je došao na ideju da to kompenzuje turizmom i kockom. Tako je rođen Monte Karlo, koji je nazvan upravo po italijanskoj verziji imena Šarla III. I danas je Monte Karlo širom sveta najpoznatiji po svom Grand Casinu. Unutra je zaista sve grandiozno, baš kao i ulozi koji se stavljaju na sto, a čak i oni koji nemaju mogućnosti ili ne žele da se uključe u igru, mogu zaviriti unutra. Dovoljno je samo da kod sebe imate pasoš, simboličnu svotu novca kojom ćete platiti ulaznicu i da ste pristojno odeveni. Zauzvrat ćete dobiti ulaznicu sa svojim imenom odštampanim na njoj i priliku da i vi ušetate u jednu od sala Casina. Na trgu na kojem se nalazi Grand Casino je i Hotel de Paris, najekskluzivniji u Monaku, a u neposrednoj blizini je i Hermitage, nezvanično drugi u hijerarhiji ovdašnjih hotela. Još nekoliko izuzetnih hotela nalazi se u Monte Karlu, kao i mnoštvo ekskluzivnih radnji. Tu su Dior, Ives Saint Loraint, Luis Vuitton, Bvlgari... Iako zbog svega toga turisti opsedaju Monte Karlo, oni isto tako pohode Monako Vil, srce kneževine. Najstariji deo Monaka uzdiže se na steni koja zalazi u more i koju i stranci i meštani upravo tako oslovljavaju – Le Rocier ili The Rock. Tu se nalaze Prinčeva palata, katedrala u kojoj su se venčali Princ Renije III i Grejs Keli i Okeanografski muzej, poznat po raskošnim izložbenim postavkama i bogatom akvarijumu. Tu su još i Parlament Monaka i Palata pravde, kao i ostale državne institucije. One će vas, kao i sve ostalo u Monaku, iznenaditi svojim nevelikim dimenzijama. Iznađenju ipak nema mesta kada se zna da, recimo, Parlament kneževine ima dvadeset četiri predstavnika. Monako je mala država koja se nalazi na izuzetno maloj površini i zbog toga je ušteda prostora imperativ. Fascinatno je da, uprkos tome, Monako odiše otmenošću i elegancijom, pa čak i bogatstvom i luksuzom. Ni Monako Vil ni Monte Karlo nisu gradovi, kako se neretko misli, već samo kvartovi. Čitav Monako je, naime, jedna opština, administrativno podeljena na više kvartova. Kvart La Kondamin je jedino mlađi od Monako Vila. Odlikuju ga ljupke fasade i raznovrsne radnje, a nalazi se u blizini luke Herkul. Pristanište je naziv dobilo zbog predanja da se Herkulov dom nalazio upravo na mestu današnjeg Monaka. U drugoj polovini dvadesetog veka teritorija kneževine proširena je nauštrb mora. Ljudska ruka sazdala je tako Fonvjej, kvart u kojem se danas nalaze stadion, heliodrom, ali i bogata kolekcija limuzina koja je pripadala Princu Renijeu III. Ono što još dovodi posetioce u Monako jesu ekskluzivni događaji kojima je kalendar prebogat. Najpopularniji i najposećeniji je Monaco Grand Prix, trka Formule 1, koja se vozi ulicama Monaka. Ne postoji, dakle, posebna staza, već se pojedine gradske ulice pretvaraju u krug namenjen trci. Postavljanje tribina traje šest nedelja, a nakon toga su potrebne još tri kako bi se one uklonile. Karte se prodaju po ceni od nekoliko desetina do nekoliko hiljada evra. Naravno, koliko para, toliko i udobnosti, pa ćete, u zavisnosti od cene karte koju ste platili, sedeti u loži ili trku pratiti stojeći. Monaco Grand Prix nosi laskavi epitet jedne od najekskluzivnijih trka Formule 1, ali i atribut koga bi se rado oslobodio: zbog uskih i krivudavih ulica, koje, povrh svega, imaju i uspone, smatra se najopasnijom trkom u Formuli 1. Automobilska trka u Monaku je, kao i većina u Evropi, započela da se vozi još pre nego što je Formula 1 ustanovljena. No, odavno bi bila izbrisana iz kalendara da nije renomea koji uživa. U godini koja je pred nama biće obeležena osamdesetogodišnjica njenog osnivanja. Biće to još jedna prilika za slavlja, prijeme i zabave u Monaku. Po tome je, uostalom, kneževina i te kako poznata. A reputaciju treba čuvati... Ne propustite:
Eskluzivni restorani:
Hot-spot mesta mesta za piće:
Šampanjac u Monaku ima status nacionalnog pića. Samo jedna čaša šampanjca može u nekom od restorana koštati i preko 40 €. |
|
