ArhitekturaBašta u pokretu

Piše dia Jelena Nikić
Fotografije Jeremy Harris

Kada je Mark Erman, uspešni poslovni čovek i vlasnik novosagrađene kuće u modernom predgrađu San Franciska, Noe Valley, pozvao arhitekte iz projektnog biroa Surfacedesign da za njega osmisle i urede baštu koja se pruža iza njegovog novog doma, imao je samo dva zahteva: baštu koja se lako održava i u njoj kadu sa hidromasažom.

Plac nije mnogo obećavao. Pravougaona površina dimenzija 8x15 metara, sa tri strane zatvorena susedskim ogradama i zaklonjena visokim zgradama nije pokazivala veliki arhitektonski potencijal. Da stvar bude još gora, zgrade koje su je natkriljavale činile su da bašta izgleda manja nego što je zapravo bila.

Upravo je ta ogoljenost površine i oskudnost prostora dala inspiraciju arhitektama iz biroa Surfacedesign da, umesto sađenja nekoliko busenova oko industrijskog mini bazena, osmisle alternativni pristup teškom zadatku. Bilo je potrebno oplemeniti prostor duhom prirode, iskustvom pokreta i taktilnošću materijala, a sve to korišćenjem malog broja pažljivo odabranih biljaka.

Iz minimalističke inspiracije rođena je ideja o bašti kojoj je poklonjena podjednaka pažnja kao unutrašnjosti doma, a čiji su detalji i ambijenti mnogo zanimljiviji od enterijera jer su dinamični i menjanju se sa promenom godišnjih doba i prirodnim ciklusima života biljaka.

Praktično i kreativno

Odmah po izlasku iz kuće u baštu postavljene su kamene ploče, vrlo praktične namene: one ne samo da vizeuelno proširuju prostor dnevnog boravka u baštu, već i služe kao stabilna podloga za obedovanje na otvorenom. Odatle se ka dubini bašte pruža staza od romboidnih komada granita, među čijim ivicama rastu nežne vlati trave. Pri dnu bašte smešten je mini bazen opremljen grejačima vode i vodenim mlaznicama za kompletno opuštanje na otvorenom.

Kreativni vrhunac prostora čini struktura od metala obloženog drvetom. Ona prekriva mini bazen kada se ne koristi i štiti ga od nepovoljnih vremenskih uslova, a jednim pokretom se metalna struktura pomera ka sredini bašte i tada postaje platforma za sunčanje ili čitanje. U nekoj trećoj prilici, metalna struktura pružiće senku tokom popodnevnog odmora. Taj genijalno smišljeni i izvedeni multifunkcionalni predmet na šinama promenom položaja unutar bašte menja i svoju namenu, a sa njom i atmosferu čitavog ambijenta.

Kulise bambusovog lišća

Negde u blizini sredine bašte uzdiže se zid vitkih bambusa u čijem podnožju raste „mondo” trava. U tom fancy travnjaku su posađene lukovice koje cvetaju u različito doba godine. Bambusi delimično skrivaju dalji deo bašte čineći je intimnijom, a njima je postignut i efekat veće dubine prostora.

Iza bambusa je posađena živa ograda pravilnih formi, koja dijagonalno seče osnovu placa prateći liniju romboidnih kamenih kocki. Ovim odstupanjem od pravog ugla ruši se koncept „bašte-kutije” i stvara se mnogo prisniji i prirodniji ambijent.

U kadru - tamno drvo i blještavi šljunak

Svuda oko mini bazena posut je šljunak napravljen od sitnih komada žutog Yosemite kamena. Nesumnjivo, upotreba šljunka je utilitarna - korisnik ne mora da „šljapka” po raskvašenoj zemlji, ali u ovoj skučenoj bašti nepravilni žuti obluci pružaju i osećaj velikog prostranstva uhvaćenih u jedan kadar, u jedan trenutak. Odmah do mini bazena zasađeno je nekoliko japanskih drveta čije se gole grane belasaju naspram žutog šljunka i time se postiže još veći kontrast sa tamnom drvenom oblogom koja okružuje ceo posed. Ova ograda, kao i svi ostali drveni elementi kojima je bašta oplemenjena, napravljeni su od južnoameričkog tvrdog drveta ipe. Ćelije ovog drveta su prirodno ispunjene uljima, te je zato ono prirodno impregnirano i otporno na sve spoljašnje uslove. Uz to, ima i vrlo dekoratvnu tamnu boju, što je u bašti kuće Erman došlo do punog izražaja.

Horizontalne daske ipea oblažu neprivlačnu betonsku ogradu i stvaraju efekat širine bašte. Kada padne veče, rasveta umetnuta između betonskog zida i drvenih dasaka prosijava kroz zazore među fosnama i baca zanimljive senke na rastinje. Projektanti su mislili na sve, pa su čak i roštilj uklopili u drvenu ogradu od ipea.

Najveći užitak vlasnik ove svedene moderne bašte doživljava u prolazu godišnjih doba, dok posmatra kako se njegov kutak univerzuma menja: u proleće, japansko drveće bele kore baca unaokolo svoj nežni cvet, u jesen se tamni kamen kojim je bašta popločana prošara lišćem bakarne boje.

Osim toga, može se ponositi i što je u dobu klimatskih promena njegova bašta dobar primer kako se dostupnim materijalima može realizovati okruženje koje neće trošiti previše energije za svoje održavanje.