LifestyleCool stanovanje u renesansnoj Italiji - Glamurozna potraga za smislomPiše Milun Vasić Vetrovi promene Između 1400. i 1600. godine, Italijani su postali najekstravagantniji građevinari u Evropi. Bogati građani opremaju veličanstvene palate i prikazuju svoju plemenitost i obrazovanje kroz sjajne posede. Moderna distinkcija između lepe, „visoke” i dekorativne, „kućne” umetnosti tada još uvek nije čvrsto etablirana. Prestižni umetnici izrađivali su slike i skulpture, ali bi za naručioca rado napravili i predmete za domaćinstvo. Socijalne, kulturne i moralne kodove toga doba zato ćemo lako pronaći i u portretu glave porodice, ali i u načinu izrade ogledala, venčanih sanduka ili draperija. Renesansa je bio period duboke promene. Viša srednja klasa je, u svetu ubrzanog ekonomskog rasta i do tada nezamislivih naučnih i geografskih otkrića, u svom domaćinstvu konačno mogla da se vrati antičkom hedonizmu, uzimajući ponovo za njegovu potku bogatstvo, mudrost i plemenitost. Kuća i imanje renesansnih trendsetera bili su jedno i nazivani su casa. Casa je bila središte i kućnih, ali i ekonomskih i društvenih aktivnosti porodice. Shodno tome, njeni prostori i objekti strogo su podeljeni za različite namene. Posetiocima je uglavnom bio vidljiv prvi sprat ili piano nobile. On sadrži dobro opremljene sobe, od sale (sala - soba za prijem), do kamere (camera - spavaća soba) i scrittoio-a (scrittoio - radna soba), dok su na spratu obično „nevidljivi prostori” poput kuhinje, podruma, tavana, boravišta za sluge...
Sala je bila najveća soba u kući. Smeštena u čeonom delu i otvorena za većinu posetilaca, dekorisana je tako da jasno pokazuje status porodice. To je bio fleksibilan prostor, korišćen za zabavu - pevanje, ples i društvene igre, ali i za obedovanje u posebnim prilikama. Proslave venčanja i razuzdane renesansne žurke takođe su se odvijale ovde. Ovakve aktivnosti su zahtevale pokretljiv i višenamenski nameštaj. Rasklopivi stolovi i stolice su nameštani za obrok i zatim brzo i lako skupljani da bi se dobio prostor za ples. Venci cveća i voće dekorisali su sobu, ali je i činili mirisnom. Vredni zastori su vađeni iz ostava da bi transformisali izgled prostora. Venecijanske sale, nazvane portego, bile su duge, donekle uzane sobe. U njima je, dominirao red prozora koji su, za razliku od ostalih fancy sala po Evropi u kojima su prozori zatvarani voštanim papirom, izrađeni od lokalno proizvedenog stakla. Najraskošnije uređene sale bile su na ivici opscenosti. Pozlaćeni plafoni i jako uglačani terazzo podovi reflektovali su svetlost koja je dolazila kroz prozore. Talasasate i izražajne holandske tapiserije, velike slikarije, često dela poznatih autora, ispunjavale su sobu bojom. Sva ta svetlost i boje darovale su nežnu gamu orijentalnim filigranskim ukrasima. Kontrapunkt, ali, ništa manje glamurozan, predstavljao je niz namrštenih portreta predaka koji su sa zidova sale opominjali na pristojnost. Bogate slike sa verskom tematikom pomagale su porodici i posetiocima da se i u ovakvom luksuzu prisete skromnosti i poniznosti. Vojna dostignuća, obično osnova porodične slave dokazivala su se uglačanim oružjem i ratnim trofejima.
Renesansne kuće su imale mnogo spavaćih soba, ali, najvažnija je bila camera grande („velika spavaća soba”). Camera je bila manja i intimnija od sale i imala je kamin koji ju je zagrevao tokom zime. Camera je bila „srce” porodičnog života. Dnevna rutina kupanja i oblačenja se odvijala ovde, kao i molitva, šivenje, pletenje i vezenje, pa čak i neformalno obedovanje. Takođe, ova soba je služila i za najveće porodične događaje - u njoj su se odigravali prva bračna noć, porođaj, umiranje… Tada je ova soba bila otvarana za izabrane posetioce. Dekoracija sobe je bila vidljiva manifestacija porodičnog pamćenja i kontinuiteta. Sjajni nameštaj, obično kupovan u doba venčanja, obelažavao je početak novog zajedničkog života. U tome se nije štedelo. Krevet i njegova bogata posteljina, naslonjač i nekoliko oslikanih i pozlaćenih kovčega u funkciji današnjih ormara, bili su među najskupljim predmetima u kući. Venecijanska camera d’oro (zlatna spavaća soba), imitirana je u celoj tadašnjoj posh Evropi. Njen zaslepljujući efekat kreiran je bogatim i luksuznim nameštajem: u njoj su pozlaćeni kovčezi, stolice i ogledala, zidni zastori, sjajni filigranski izrađeni ukrasi i jasne, svetle slike po zidovima. U dokumentima toga vremena čitamo da vlasti često reaguju na „preterivanje u ukrašavanju kuća” i pokušavaju da zauzdaju takvo „nehrišćansko” ponašanje. Ovde postoji i kamin oko koga se uža porodica skuplja i zabavlja tokom zimskih meseci. Krevet smešten u niši je venecijanska specifičnost. Često postoji i mezanin iznad te niše. On se zove sopraletto i u njemu, pod kontrolom majke koja spava u krevetu ispod, spavaju deca i dadilja.
Bilo da je korišćena za posao, ili za izlaganje kolekcija, radna soba, ili scrittoio nije bila soba dostupna većini posetilaca. To je bio kvintesencijalno muški prostor, kancelarija, ali i arhiva porodičnog pamćenja u kojoj su dokumenti često i pisani i čuvani. Mnogi plemići, bogati profesionalci i trgovci imali su radnu sobu. Nekad je ona bila u prizemlju ili u mezaninu, ali, uglavnom je bila smeštena na prvom spratu, i u nju se ulazilo iz camere. Nameštaj je prilagođen čuvanju dokumenata ili vrednosti vezanih za posao, ali postojali su i držači i police za prikazivanje kolekcija. Najčešće su to kolekcije retkih knjiga, naučnih instrumenata, prirodnih kurioziteta ili malih bronzanih figura inspirisanih antikom.
Razapeti između nanovo probuđenog - i na realnom bogatstvu zasnovanog - hedonizma i stroge hrišćanske pobožnosti, renesansni ljudi celim svojim etosom, pa shodno tome i uređenjem svojih kuća tragaju za lepotom, ravnotežom i smislom. Obzirom da je renesansa često u istoriji nazivana prolećem evropske civilizacije, izgleda da su u tome imali uspeha. |
|
